Отаџбина

О ГЉИВАМЛ И ВРЕЊУ

621

тиФицирају т. ј. да плод терају, које пређе у течности не могоше чинити, јер ФруктиФнкација само је у ваздуху (слободном кисеонику) могућа. Ово можемо ми овако објаснити : у хранећем раствору ова се глива развија нормално донде, докле не дође време да ФруктиФицира ; чим ово приспе, мицелије почну снажно одвајати гасне мехуриће (угљ. киселину), који их на површиву издижу и ту своју жељу испуне т. ј. потерају плод. За време оног бављења у течности добијале су кисеоник из шећерног једињења (С 6 Н 12 0 6 ). Већ после једног дана изгледају издигнуте мицелије, као да су финим сомотом превучене и оне густе маље нису ништа друго, него многобројни плодоносци, који су се из појединих мицелиумних чланова и ћелијца развили и са истом непосредно у додир стоје. Чим се ова гљивица на више подигла, престаје и врење; потопимо ли је наново у течност, то ће се и врење његово појавити и гасни мехурићи њу опет на површину терати. Она једноћелијчна мрежа од мицелиумних кончића, раздели се, као што смо казали на више мали ћелијца, које се доцније одвоје и претстављају тако зване „кугласте квасице". Чим се мицелиумни кончић на много ћелијца распао, почињу ове последње мало по мало да се заокругљују и у том стању добију облик квасице. Најкарактеристичније је за ове последње онај студијум, кад оне почињу пупити|, т. ј. кад из такве једне кугласте ћелијце и&бију мале брадавице, које се све иише и више развијају, док на послетку не добију матичин облик. Ово се пупчење и дал.е продужује, докле год врење траје. Сва.ки овакав пуп, кад се од течности одвоји и на слободни ваздух изнесе, престаје даље да се пупчењем размножава, него тера нормално сваки |такав пуп по једну дршчицу или петељку (плодоносац) и на њима плод. — Па и квасице кад се на слсбодни ваздух изнесу, престају да пупче него производе конидије и то на овај начин. Оне не терају никакве дршчицу (плодоносце), ного сед њеној ћеличној унутрашњости обра3 УЈУ 2—4 конидије (семе?). Другим речима, квасична ћелијца постане сад једна једноћелијчна чаура, која омотава то семе или конидије. Како ово последње сазри, распрсне се ћелијчна мембрана (омотач) и кинидије дошав у хранећу течнопт, клијају опет т. ј пупче. Ово су снажни докази, како организми у опште промењују не само свој облик ; него и начин живота, кад на њих други животни услови упливишу. Ламарк говорећи у својој књизи „РћПозорћЈе ЗооЈоди^е" (1809) о промењивању Фела, а доцније (после 50 год.) и Дарвин у његовој књизи „О иостанку Фела", нису тада још отдџбина VII, 82 40