Отаџбина

640

БИБЛИограФила

дошле, да се као невиђени дуси умешају у судбу и кују завере противу јунака ове драме, чиме би се у неколико постигло то, да би се слабост Видосавина и худа срећа Момчилова, могле приписати надземној сили злих духова, и за њих могло иридобити оно призрење и саучешће, које је прописано у свакој иоле бољој драми. Г. Ђорић изабрао је у Видосави познату и много употребљену Форму Француске драме и на овој копији уверени смо, да би му и најстрожији фраицуски критичар признао велики таленат. Али ова Форма у колико нас у врлим подвизима младости опчарава, у толико она у зрелом расуђивању реалног живота губи за нас сваки чар својих лепих стихова и изгледа у њој све претерано, помпезно и — детињасто. При свој слаткоЈ мелодији њених стихова, пробуђује се ипак нешто у нама, што нас уверава, да у такој Форми није истине, да је то истипа пеки особени језик, пун звучности и чистоће, који приличи другој врсти песништва, али који није прост и природни. израз истинитих страсти. обичаја и животне борб^. Увиђајући и сами немили задатак критичара, жао нам је што не мадосмо при руци »Видосаву« да би строгост критике са драмског гледишта моглп у неколико ублажити са цигатима особите лиричне лепоте, којих у њој у ^паком ступцу имаде. Но тешимо се, да би то било излишно ; јер смо уверени, да је г. Ђорић за кратко време овог обилатог песничког рада сгекао познаника свуда где се год српска књига чита. Завршујући ову критику не може нам се на ино, а да се не захвалимо г. Јовановићу (Момчилу) г-ђи Гргуровој (Видосави) и Мици Поповићевој (Јевросими) који су топлом својом игром сачували дивну дикцију ове трагедије. =хх>^о<>с БИБЛИОГРАФИЈ

8ипс1ес1с Ј. 81а\'јапвк1 с1от, 1п пајпстје с1ото1јикте рјезте — —. ^а копк1 јес!по§ 81гота8ПОЈ? исепјка.) Тикош П. РгеШега и Вис1го\п1ки. 16-па. стр. 16 — пСрп. Коло» 1881 бр. 16, стр. 292. Тогшс Е. Ј. Вагип Ргапјо Тгепк. Рискј јдгокаг и сеиг! бта. Кар18ао — 1§гокаг, осШко^ап ветаЏвкот па^гаЈот, (ЈовиЈјепот ро МаНс! 1)ГУа4вкој 1Ј 2адгећи Нбкага рос1ги2П!се, С АЉгесћ1а. 1881. стр. 127. — «У1епас« 1881., бр. 29., стр. 462,