Отаџбина

ПРИЛОЗИ ПОЗНАВАЊУ ДАЛМАЦИЈЕ

131

заузимаше онако ванредан и изузетан значај, какав му бјеше згодан и изузетан његов положај; јер у најстарија времена, због његове важности, он бјеше кадар ово име стећи. Још у та прастара доба, о њему писаху Плинији 1 ) Птомеји Отрабођ, а наком педесет и једне године пређе спасвтељева рођења, историја Окрадин спомиње као мјесто самостанско 3 ) а десет иак година доцније под римскијем царом Августом још у већем значењу. Године 300, Остројило и Татила, кћер Свевлада краља Гото. Олавена вели се, да завлада Скрадином. Свакако, које због важнооти и знатнога свога положаја, које због своје велике и знатне трговине; епископске стародревне столице (год. 530), а које и због др^гијех својијех одличнијех својстава, он увјек бјеше мјесто између најузгоднијех мјеста у васколикој Далмацији све до доба Римљана. Од овога доба, у сљедству разнијех усташкијех ратова, овај град старе Либурније би подложан разнијем ратничкијем игралиштима, од чега не бијаху прости ни други градови. Но, у та прастара доба, предисторијиска, у вријеме славније Илира 4 ), како цијела Далмација би с њима прослављена, тако бјеше и иоједина мјеста. Славни народ Илирски, вођаше крзаве борбе са македонскијем краљем Филипом, а наком 355 године пређе Р. X. мораде се предати Филипу, оцу Александра великог. Велики Александар, ступивши на владу, обрне политику на исток. Ово Илирима даде повода да се дигну под својијем краљем Плеуратом на македонце и од њих се ослободе. Насљедница Окрунова нраљица Теута 5 ), усуди се упуштати у борбу са Римљанима. Римљани снажнији од ње, ударе на њу и надвладају је, а кад се римско царство подјели, Далмација припадне Византинскоме царству. Од

1) Пишући Плинијп о Окрадину, назначује га као град, управнпштва и тога у њему вођења. В. «Мапиа1в» 1876 — 77 отр. 231 Талијанп га н данас зову 8о,агс1опа р1оо1о Рап§г — Скрадин мали Парии.

2) В. «81оутас» 1 878 стр. 87 «Мапиа1е» 1876 — 77 отр. 231.

">) Сопуеп1ит 8согс1ош1;апит ре1ги1 Јар1с1ез, е1 81Богпогит стШеа XIV, е цијћов 8ис1пеибе8, 81и1р1поз, Вигшз^аз АШопепбез поттаге поп р%еа1. Јиа па^сит ћаБеШ ео сопуеШит А1и1ае, Р1апа1еа, а ^иЉоз 81808 ћопипа1;иг, 8ор1.?, ТЈагићапт, 1ттш1ее([ие Аззеиа1ез, еЛ ех 1пзио1з РиТ81Па1ез, Сиг1е1ае е о с. (1 јћ. 3 оар. 81.)

■4) IIо мнењу далматинскпјех писаца, Илири посташе из смјесе пражител.а И.-.ирпка с целтискијем и доцније дошавшијем сенонскијам Готима, о чсму је &«1ло говора у мојој радњи у «Отаџбини» за мај и јун ове 1881 год.

5) Краљипа илирска Теута стјешњена од Римљана, мораде тражити при(пежшита у збјеговима Тпвта, Доброте и Рисна, гдје у овоме последњем и сврши дане саога живота, а Доброта од ње доби своје име рекавшп полазећп пз Доброте у Рисањ: Остај ми збогом «Међурпјсје,» моја адобра доброто.в