Отаџбина

132

ПРИЛОЗИ ПОЗНАВАЊУ ДАДМАЦИЈЕ

овога доба, разна Византиски владаоци владаху оа Далмацијом, па и са Скрадином. Колико цару Јустинијану Окрадин лежаше на срцу то се да видити отуда, е се 536 године постарао посредством свога генерала Мунда Готе (НемЦе) из њега ишћерати. У овој борби, Готи као и године 53 5 снажно се одупираху под својим генералом Усигалом или Висигалом и Асинаром живећим у Италији, а понајвише помоћу прибјеглога Исадра, те им пође за руком разне градове старе Либурније освојити па и Окрадин, из кога предпоменуте године 536 буду ишћерани. Међутим, у овој битки под Окрадином, Готи буду до ноге потучени, што их примора поново врнути се у Италију. Наш народ у оно доба кад Готи ударише на Ћуде и Скит& сјеђаше међу њима, те ови преко источне и сјеверне стране иротегнуше своје господство преко њега од Црнога мора све до Крима, прозвавши га Антила, као што је говорено на другоме мјесту у другој мојој радњи. Под оваком гвозденом руком као што бијаху руке Гота, Скита, Сармата, Хуна и Авара 1 ) наш народ у њиховоме јарму дуго стењаше; али, Скрадину би суђено — као и другијем мјеетима — од Гота се опростити руком грчкога цара Јустинијана. Осим овога владаоца, ни Велизарије на Скрадин незаборављаше сврагивши се у њега 546 године, кад оно овај оставио Италију, те у своме повратку дође и обиђе Скрадин. — Године 548 и 551, генерали Јустинијаноаи Јован и Нарзет оослати из Цариграда у Италију, дођу у Сплет, у њему се за вријеме зауставе и отуда оба дођу и обиђу Скрадин. •, Од онога славнога доба, кад оно владаше славни Илири нешом постојбином, и кад оно Византиски цареви обилазише наше крајеве, ево нас на VII столеће, у које доба Авари — дивљи и скитачки народ — нагрнуше на Далмацију, те из ње широм Грке проћераше, сравнивши цвјетајуће и напредне градове са земљом па и Скрадин. Она даклен срећа, која снађе остале градове по Далмацији од Авара, та иста снађе и Скрадин; јер он у години 636 од њих би сасма порушен и разорен. Под оваким тешким ударцима, стењаше дуго наша Далмација, њезини градови па и Скрадин, те ова година, као и минуле, тужне и жалостне бијаху по Далмацију: јер, кад поменуте дивље и бјесне скиталице — Авари — навалише од сјевера и истока, као да су од Бога послати за толике грјесе римскога свијета, својом дивљом чилоћом да подмладе и новијим животом задахну труле и разблуђене народе полудневне Европе, не утече ни Далмација то тешко и мучно препорођење.

1) В. «Магазин" 1852 и 1 853 стр. 11.