Отаџбина

ПРИЛОЗИ ПОЗНАВАЊУ ДАЛМАЦИЈЕ

135

Премда је подјељење на жупаније учињено, премда је самоуправа у евојијем рукама постојала, али , опет разне па и тешке ненридике учинише, те у мирнијем временима Скрадин као и друг <. места припознаде разне владе, међу којима и ону монарскијех госиодара у XI вјеку, а од 1411, лав свегога Марка.Скрадин присвоји својијем канџама, те подпаде под власт поноситијег и гордијег млечића до 1521 године, у које буде од Турака освојен, од Млечића поново својој власти повраћен и готово сасвим разрушен, те не мање од четири пута губљен и опет осваЈат : једном од једног, а други пут од другога господара, али, бнагом мира од Кандије (1669) године, даклен на три године доцније, но Ерцег Нови би знатно земљотресом оштећен, Котор и Дубровник, буде великоме господару цовраћен крволоку народњем. Но, у вријеме пак савеза међу Пааом Инокентијем XI.. немачкијем царом Леополдом I, краљем пољскијем и републиком Млетачком против Турака, буде од Млечића одузет Турцима 1684 године, помоћу наше браће Далматинаца. Од овога доба све до 1797 године, Скрадин оста у рукама Млечића, нзузимајући у то вријеме доба Душаново и Деспота Ђурђа Бранковића 1441 год; кад оно ови владаоци држаху Скрадин у својој власти. Доведен Скрадин до слободе својијем згодама, а независим од Шибеника 1 ), подчини се прво овога цару Фрањи другом 20 јуна 1797 2 ). године. Ово су понаособни догађаји, о којима ћемо и даље напосе говорити, а сад нам је мјестимице о Скрадину једну прозборити, премда о староме нико поуздано не зна казати гдјеје био; али, као што предање каж.е, реко би, да бјеше ондје, гдје је данас еело Сонковић а најзнатнија му била страна око цркве св. Марка у истоме селу. Идући од Мештровца пут Сонковића, указују се знатпе развалине и рушевине, те нам оне предочавају, да у прастаро вријеме мораде ту бити које знатно мјесто, што даје в.јеровати, да ту баш бјеше стари и од Лвара порушени Скрадин. Кад себи предочимо старе римске писце као што бјеше један Плинији, Птоломео и Страбо онда је изван сваке сумње, да овакови писци писаху о ввжнијим мјестима па и о ономе, које се данас налази у развалинама и рушевинама лежећему Сонковићу. Но, Скрадин био у стародавно вријеме у Сонковићу, — што је по народњем предању вјероватно, —

1) Наши српски сиоменици дотичу се Шибеиика, па ћемо и о њему на своме реду говорити, о чему види рјечнике нз српскијех старина Даничића-

2; Акт потчињења би потписат од 54 особа, међу којијем бјеше 26 трго. ваца, што показују јаку напредност у трговини Скрадина а оно дру о од другијех грађана. В. „Мапиа1е" 1876 до 1877 стр. 23!.