Отаџбина

134

ПРИЛОЗИ ПОЗНАВАЊУ ДАЛМАЦИЈЕ

као што учинише многи грађани по Далмацију, Јер бијаху сиромашни алиопетстога и ваљани вјешти морнари, па баш с'тога више своје старе храбрости међу собом задржаше. Кад ове чете олленише и до коже одријеше Далмацију па и Скрадин, ондаједни понесоше благо покрадено од половине Јевропе, а множина другијех тамо амо настани се на копнуДалмацаје. Међутим, грађани,који бијаху побјегли из разрушенијех градова, повратише се мало по мало са отока натраг, те населише Спљет, напунише Трогир, и остала некоја приморска мјеста, и ступише у заједнички савез против Авара, који на њих непрестано наваљиваху 1 ). Овако кобно стање Далмације трајаше све до доласка наше браће Срба и Хрвата иза карпатскијих гора по некима 636 2 ), по некима 640-те 3 ). по некима 641-ве 4 ). Овијех година, наша се браћа понуде цару Ираклију вјероватно 640-те, да им мирнијем начином даде и Далмацију, и да ће му зато, кад на кога завојишти бити у помоћи. На молбу наше браће Срба и Хрвата цар Ираклије пристане и да им као мирољубивоме народу Далмацију под увјетом: да из ње ишћерају Аваре, што ови то и учине, у колико су погани Авари већ за осам пунијех година зубљом и оружјем трли Далмацију. Пошто наша браћа Срби и Хрвати са Аварима бијаху начисто, од који!ех, многе потамане, а многе покоре. За овијем чином, раздјеле Далмацију и друге своје земље на тако званијех седам словенскијех поколења, а земљу подјеле на жупаније 5 ), а имено цетињску, имоцку, приморску, брибирску 6 ), сидрагску у околини Скрадина и т. д, Уредивши своју земљу и своје жупаније, као на примјер Биоград крај мора на развалинама Бландоне, Карин данаа код 06ровца на развалинама Корије, Нин на развалинама Еноне, а Скрадин на развалинама Скардоне и старе Сидагре, што је за ове народе красни спомен у историји и доказ њихове љубави за све оно што је лијепо и племенито, што се за друге надошле ордије ни једнијем примјером неда по-азати.

1) В. „Магазип 1852 и 1853 год. стр. 11 и 12.

2) В. »Историју Црне Горе Д. Мплаковића стр. 1.

3) В. Цит. »Магазин« 185? и 1853 стр. 12.

4 Није ли даклен чудо кад наша браћа Хрвати веле да у свој Далмацнјп нема једног Србина! а још је и чудније да и у столноме Бвограду налазе 10.000 Хрвата, нли ће ваљда битп оно што рече мађарски проФесор Јосиф Сабо да у Београду има 10.000 странаца, те то испаде г. Павлиновићу да рече да у Београду толико има Хрвата ! ! !

5ј В. Цит „Магазин 1852 и 1853 год. стр. 13.

6) Постојбина ириморско-босанског бана Младена Шубића супруга сестре шра Душана. Магазпи 65 год. стр. 11.