Отаџбина

после бомбардања београда

11

у томе аогледу, иостојаху, а да би себи углед у народу подигао, тражагае и верозакону титулу, (Азизи Мисир), коју су калиФи носилч. Ози су гласови већ налазлли неког потврђења и у томе, што је у Кандију дошло.било шест великих преносних пароброда. У дипломатију беше ушло увзреше, да Исмаил паша -смера да се одвоји од Турске, да присвоји себп света места мусломанска, па да оснује Арапско царство. И Али-паша ни сам не кријаше ни од кога своје уверење да је „Исмаил човвк. од кога се треба свачему -надати". Ма да су ове тежње египатске имале да рачунају не само са Портом, по још и са Француском и Енглеском, опет су оне, и као саме претензије, дошле биле Порти у незгодан час ; приносиле су, да се слаби њен аукторитет, да се све више подрива вера у могућност њеног опстанка. У то исто време допираху до Порте и одјецп од преговора, које воћаху Француска и Русија о источним пословима. Сећамо се, да Француска не предлагаше ништа мање,но да се Грчкој, уз Крит, придружи још и Епир са Тесалијом. Очајиичкн брањаше се Порта од ових преговора, њени министри сузбиј >ху живо оИе глас-ове, који говораху о незадовољству у Турској, а беху ,,доарли и до иодножија два највећа ирестола светска". аУстанак на Криту, говораху они, иа још устанак делимичан, који се ни преко целога острва не протеже, доказује ли опште незадовол.ство наших хришћанских народа ? Чиме може он оправдати зактевање, да се, као шго гласови до нас допиру, не само Кандија но још и Епир и Тесалија уступе Грчкој, која, каже се, трс:ба да у!>е у своје природне границе ? Какав разлог може бити за нас, да напустимо ове три нровинције, од којих прва нма једну трећину, друга једну четвртину, а трећа целу половину становништва мусломанског ?» Порта обећаванЈе да ће задовол.ити своје народе, позиваше, се на успехе, које