Отаџбина

ПРИЛОЗИ ПОЗНАВАЊУ ДАЛМАЦИЈЕ

141

ствовали еа Душаном, сл>едователно и њега аризнавали за свога гооподара, Осим овог златног доба Душанове владе, ми видимо 144! године у Окрадину и деспота Ђурђа Бранковића, гдје се у њега, допезе првијех дана мјесеца Августа, а одатле крете на своја добрз у Сријем Из оба ова навода, очевидна је истина, да Окрадин бЈеше старо доба у рукама српскијех владалаца. Ево, ово је кратки поглед на Скрадин и његову важну историју у прошлости скопчатом са историјом нашијех српскијех владалаца, а сад нам се опет врнути на друге године а имено на годину 1647, кад га оно Турци освојише, а од њих опет генерал Фошкол. Дугијем и крвавијем борбама изнемоглн Приморци и Окрадињани са Турцима, у последњем добу немогадијаху више четовати, али се и непредадоше своме душманину. Зато, залуду капиџије и чауши бо-апскога везира искаше арач, дочим Турци у Приморју бјеше онамз!|вни, те на мору трговаху, бродове са отока примаху, јер видише да им није куд камо. Године 1684, кад се цар око Беча забављаше' ево ти опет лукавијех Млечића у Приморје да понове старо пријатељство. Ко сад би радостнији од Примораца ; али ова радост за мало је трајала ; јер о Ђурђеву-дне 1687 годпне Ченгић — паша из Растока удари на Приморје; попали га, исјече женско, старо и нејако. Крваву ову борбу и сјечу ванредно осветише женскиње те Турке .јуначки измазаше, а браћа их наша Приморци дочекаше и иза Габеле и поља Попова проћераше. — Године 1698. Млечић и остали краљеви смире се с Турцима и у Карловцима потписаше погодбу утврђењу ; „ које што у рату добио да то и држи ." Овом погодбом, Приморци опочину, а за велика њихова јунаштва добише од Млечића нове повдастице. Ово бјеше добро; али право вели она која каже: крсту нема мира сз некрстом ; јер 1715 године опет Турци навалише на Далмацију. Наша браћа Срби, бранећи се за неаољу, отму Имоцку и Радобоље. Турцима би било овог пута сто јада, да им опет цар недаде мир у Ложаревцу. Од овога доба, турски полумјесец на Приморју већ поче опадати и задазити : крваво турско име поче се у црно завијати. Овом приликом и од овога доба, Приморци боље душом одану, лијепо се почну помагати трговином, ловом и земљоделством. За овијем догађајима, борбама и преокретима јави се Француска буна, која преокрену ствари по свем свијету, па се нешто лромјеша и у Приморју, Стари Млеци падну у канџе Францеске аждвје 1797. Мало за овијем, пуче глас да је францез сву Далма1 »Охаџбину за октомбар 1875 отр. 231, 232 ; за Новембер отр. 450