Отаџбина

142

ПРИЛОЗИ ПОЗНДВАЊУ ддлмациЈЕ

пију уступио Аустрији; опет Францез 1806. Приморје од Аустрије одузео, Русија га оставила, и оно опет Аустрији 1813 године да је припало. Владавина даклен Млетачка бјеше овакова на Приморју, па како се лукаво и неискрено владала тако је и дочекала. Довде, исказавши наше назоре у опће исторички, сад нам се осврнути на положај Окрадина и његову околину, те летимички и о томе једну рећи. Ако даклен почнемо говор од положаја Скрадина, то слободно можемо рећи, да му је и он лијеп, појетичани романтичан, због шта је срцу мио и пријазан 1 : куће су му предграђа мало у нереду изведене и просуте ко лијепе 2 ; градске у два реда поређате десно и лијево сокаком раздвојене ; горља страна кућа приљубљена је планини која их опасује од Бићинске стране до усега у море ; дои.а иде продољем равнице сјеверо-источно до кућа Павасовића, а одатле једнијем правцем и односним до Брибира, Мостина и Островице, машајући се равнијех ^Котара, о којима онако дивно пјева нам Качић , а другијем коса у прекрасно село Братишковце, а одатле у Кистане и Книн на границу Босне. Обе стране сокака у скупу, одпочињу правац од римокатоличке цркве свете Богородице и свршују истим правцем код свиларне благородне браће Ружића (Рожа) и нове куће благородне браће Марасовића. Доњу страну града знатно диче и ресе њему сљубљени вртови тако красно да је милина испод њих пролазити и шетати се. Љети ријека пресушница, по поли продолину му иресјеса под путом на прибрежју пучке ливаде, а и под св. Спиридона 3 тече се у море усиже ; јесенијем кишама вратоломнб одскакује испод моста Лаборовића и она два св. Јеролима. Доњу страну дивно ресе мурве (дудови) с крај једнога и другога краја пута подигнуте. Ово користно растиње, нарочито носађено исто доњу страну тако начичкава, те ти предочава, ка да гледаш прекрасну и у дудовима обраслу Руму или у прекрасној долини ресавској прекрасни Свилајнац, или које друго красно мјесто у Србији, само да је у крај њега сиње море као што је крај Скрадина. Куће су у њему дивне и прекрасне. Дасе данас дићи Плинију, Птоломеју, Страбу, Станислави сестри бана Павла Шубића, Кардиналу од МонтеФелтра, Паолину архидја- кону па и Нели пићима, данас лијепи и чаробни Скрадин већ познали не би, те Талијани и право имају кад га зову : „8сагс1опа рксо1о Раи §1" 1 В. »81оутас>> 1 87 8 год. бр. 9- стр. 8 7. •2 В. «Ко1ес1аг 1871 опширно описујућн историју Скрадина и Шибеника. 3 Нова прекрасна српска црква св. Опиридон рађена је више од 20 годпна и натраг 5 година довршена са трудом грађанства п прилоге купљенијех по свуда и у Србији и другијем крајевима. Писап.