Отаџбина

КП .ИЖЕВНН ПРЕГЛЕД

145

За песника можда је најве1 )И задатак, да коју пеуну, па ма и један део њен изостави. Треба имати куражи и избрисати нешто Наравно да је многима то врло тегпка ствар : њима се допада, а можда нису у стан.у бољом је стровом заменити. Да је Рогић могао млогу песму, или строву, изоставити, изашла би тек можда сад г;рва нбирка н.егових песама. Није дебела та друга збирка његових песамд, али се у њој потврђује моје мн ене, које сам имао о његовим песмама у првој збирци. Рогић јесте лирски песник; али не песник, који мисли ствари, или нзражава, није, што ао Немци кажу: Оес1апкепрое^. Позиата нам је она стереотипна слика оног песника у шаљивим играма, који иначе приличне иесме прави, али се свагда после чуди, што су већ старији песници његове идеје употребили и спевали. На н(1 спољашњн облик Рогићевих песама не показује никакву орипгаадност. Већи део иде по једном калупу, а разне утиске ваљда треба и на разан начин изказати. Песме „Зори," „Звуци,« „Луда," »Бадње вече,* „Поздрав" н др. мн. све су по једној истој Форми спеване, а свс су врло хетерогеног садржаја. Ако је и „Загребачки земљетрес« други облик добио, то могу приписати баш самој ужасној катастроФИ. Што се сдика тиче, тај је врло сиромашан ; они пгзНати, отужни римови, који ма ком „верзиФексу« од руке иду> понављају се на свакој страни. Песма се до душе не да огшсати, као год што се не да ни мирис цвећа описати ; али на сваки начин, као год што се може за који пвет рећи да мириши, а други опет да има обратно својство, тако се исто и за песму рећи може, да ли је лепа, или не, да лп Б8м голи срцу, или не. Прилика ствара лирску песму; али не у "ном ниском смислу, да би свака лирска песма за какву згодну, свечану прилику спевана била, већ у оном паеменити.јем смилу, у ком је Гете о себи могао рсћи, да иије песму дотле спевао, док га није већ аод ноктима пекла. То је чини ми се осећао Рогић, у песми својој ,ја и песма." У тој песми вели, да има важна посла, и да пе може даље да пева ; али Тек што почех — али песма Дошла једна гк лагано, Па ме моли: Одени ме Дај ми руво ти свечано/

Л ошла песма стаеа гола Дошла песма - мис'о нова ; А ја — шта ћу ? — оденем је У одећу од стихова.

Отаџбмт IX, '.Л

1 0