Отаџбина

ИЗ ПОЗОРИШТА

159

бејашс намен.ена да се ова дпа голубија срца топе у блаженству носгигнутог помирења са Вукашином. увукао се демон растројства у душу његову. Ова сцена јадног младиКа, који је у љубави још једину срећу налазио, са младом царицом, чије срце б^јаше прекипело од љубави, њежности и милоште, и ако нас не охлађује према Урошу, ипак је сво.јствена да нас уверда Душанов престо нп.је ва нега. Царица пак у својој понозној резињацији дивна је. Ти не верујеш мојим речима, За такву подлост, такву обману, Девојка да сам, бих те презрела Ни једнога звука гласа мојега. У одбрану ми веруј не би чуо. Ал ја сам жена, жена несгетна Па треба да ти сумњу; разбијем. Морамо признати, да нас је млади песни.ч изненадио својом способношћу, да се удуби у познавање женских карактера и да тајне женских нарави у чудноватим њиовим скоковима прислушкује и да аиове страсти споји са грацијом. После 0В1>г жалосног састанка Урош оде у лов сломљеним срцем. Спрема у лову пуна је радн е и еФекта и разбила би колебање и најстрожвјег критичара о драмском даоу младог песника Вукашин није у свом подузе^у усамљен. За н.ега се боре његова брапа к Алтоман „у кога јс већп сотона, него у срцу што борави н.еговом", чародјеј, па и сами разуздани природни елементи боре се за њ. Хајд урлај, урлај бесна ветрино, Вукашин ти се сада радује Ти ћеш ми судби точак кренути. Цара Уроша повија међутим злокоб, и по овој страовитој непогоди чини још једно непромишљено дело : тера од себе Воривоја. Али његово срце није створено за таке ударе и као нека паучинаста сенка, увлачи му се у душу досада према животу, и из његових уста изилазе чудновато озбиљне речи : Та свет ,је само пена беснила Љутитог творца искал.ени јед За ту се земљу љубав не прима Та жуч се ствара најчистији мед. И уморен нагне се, да се напије воде из врела, и Вукашинов најемник Влатко изврши ужасно дело. После овог крвавог дела, песник нас уводи у српски двор, по коме гамижатгу црне слике властелинских заве^еника, који да би оборили Из блата црвак што се подиже, Да нам предачки заслужени сјај У ситан пепео тако претвори