Отаџбина

158

ИЗ ПОЗОРИШТА

више. Овај атентат не испаде им за руком ; јер над Урошем бди једна верна и поштена душа, Боривој. Ово је највернији и најсветлији карактер у овој драми ; оличен тип српског дворјанина: неспретен и мргуда, али срце и душа као у Кента верног слуге краља Лира. После ових бурних догађаја, песник нас уводи у двор младе царице, која забринута као птица у кавезу ашчекуЈе Уроша. Песник је оретно изабрао према Урошу ову заљубљену голубицу, која нае опија лепотом евога цвркута, као да из прикрајка гледамо миловање медене недеље двоје младих. Изгледајући Уроша прикрада јој се из груди песмица ненадмашие лиричке лепзте и њен глас разлежући се по тихој ноћи Мелем би био души боланој И гроба тамног онај густи мрак У зору би ее рујну створио . . . 0 певај, певај, мио ми ,је глас У милини ми срце умире То канда анђо с неба силази Да слатким гласом своје песмице Заноси срце ра<?а препуно — говори заједно с нама несретни Влатко, који, држећи да је Урош убијен' продире до царице и изјављије јој љубав, коју кад она с гнушањем одбија, мисли као Гетеов Баук да изнуди Ну молбом што се не да добити Ту силом мишице љубав продире. Али у том часу појављује се Боривој готов да казни нродрзљивца, да се опет није умешао Урош да их развади. Боривој се користи овом приликом и склања Уроша, да прибегне кнезу Лазару, најсилнијем противнику Вукашиновом. Ова вест поражује Вукашина' али он зна и томе лека : На што је језик речи сковао Већ да би лепше мис'о прикрио и шиље једно понизно писмо Урошу и почне се удварати његовој мајци. Ова сцена и ако је позајмљена из Шекспировог в Ричарда а , није тако одвратна, као она у Ричарду, где једна наказа изјављује краљици љубав пред мртвачким сандуком њеног мужа : јер се овде види, да се лаковерна жена поводи са стране њених материнских осећаја. Урош пак добивши писмо своје матере, у коме га натраг позива. решава се да иде у пркос свима молбама и опоменама властеле, да се Вукашин спрема, да га у клопку улови. Безазлени Урош мисли: Ком да верујем, ако матери не. Али у повратку чекају га паклене замке. Презрено Грче, да би одклонио Боривоја од Уроша, подмег.е му иеки љубавни одношај са младом царицом. Наивни Урош поверујс и оне исте ноћи, која