Отаџбина

24

ПОСЛЕ БОМБАРДАЊА БЕОГРАДА

еутра дан министру спољних послова, и нађем прилику, да изјавим, како ми је један израз остао непримећен у тренутку, кад ми је в. везир прочитао свој одговор кнезу а на име, како се чување градова поверава «лицу Његове Светлости". Је ли то ираво иривремено, иредају ли се градови на чување личности ннежевој, са којом би и ираво ирестало, или се чување иоверава (( кнезу Сриском п ? Пошто ми министар и на ова питања одговори начином, који нас је могао задовољити, као што ћемо даље видети, додаде он, да је писмо в. везирско само обзнана одлуке царске, а ова да ће бити саопштена кнезу ферманом царским, који ће му се предати, кад он буде дошао, да уреди појединости, које се односе на предају градова. Том прилчком моћп ће се смисао још јасније прецизовати. Реч (( га.рантија" , која се налази у писму в. везира није ми престајала задавати бригу, у толико више, што ми је Али-паша у своме објашњену напоменуо, да се под њом разуму (( висећаиитања* (1еа СЈиезКопб репс1ап1;е8) као што је н. пр. скупљање бегунаца у Србији « и тако даље" Но као што између нас, од више година, није било спора о бегунцима, који из Турске у Србију долазе учинило ми се, да је вероватније, да ће „висећа иитања м пре обухватати народну војску, која је заиста, у смис-лу Портином, (( висила", јер се о њој час отворено, час покривено, водио спор још од 1861. кад је она установљена. Ову тачку требаше ми с поуздањем на чисто извести ; требаше ми у опште изриком предохранити се од ограничења Србији стечених ирава, као и свега што већ иостоји, јер ако о схватању наших права и има спора, о ономе, што већ иостоји, не може бити ни каквог. Мислио сам, да би најудеснији пут био, да српски министар у једном на мене управл^еном акту те ограде обележи, а ја да га у препису Порти саопштим. Но није било времена за овај заходни пут, јер је требало ковати гво-