Отаџбина

књижевми преглед

459

вијати за њима, да Ке често зажмурити и гледати кроз прсте у питан.има где само горњи дом, састављен на основу својих личних васлуга за државу, на основу великог искуства у државнпм пословима, и не зависећи ни .од чијег ћефа — може да посматра непристрасно, непартајично. Ту се не може помоћи само једним параграфом у новом уставу по коме се и чланови одличне мањине народне могу изабрати за чланове једноставне скупштине, јер би се тиме учинило да и она мора ласкати слабостима, страстима и погрешкама превртљиве масе, само да би била изабрана, а на једноставној скупштини и она би морала вчше да води рачуна од партпкуларних интереса својих бирача, него од апсолутних потреба саме државе. Та Гига врло добро зна да је наша интелигенција и по садашњем уставу могла ући у нашу једноставну скугпптину, он зна колико је већииа тих људи, у пркос свога државничког убеђења, морала да се поводи за онима, који су је послали у скупштину. Зар он мисли да би интелигенција која би по слободном нзбору дошла у скупштину била, самосталнија ? Ако је из чиновничких кругова она би свагда гледала да не уквари са свбјим дотичним министрима, а ако ,је из оног малог броја материјално осигураних интелигентних људи, који се данас у Орбији могу на прсте избројати — она би морала да гине за популнарошћу, па макар то било по цену својих најбољих убеђења, само да буде опет изабрана. Прескачући други разлог Блунчлијев, Гига почин.е говор о трећем с овако куражном радикалном (?) тезом „ако уставна монархија у оиште има значења. и смисла. на данашњем стуању иолитичког разеиЛа" (Рад св. 2. стр. 136). Пошто је милостиво пристао да уставна монархија још има «смисла» он доказује да баш у интересу неодговорности и неприкосновености Владаочеве треба да буде једноставна скупштина «јер у њој се странке сударају и боре, па се најзад у крнлу саме скупштине, у њеним зидовима истутње и заврше решењем већине, и оно што ввКина реши, то је скуиштинсча одлук а, и ми не видимо за што би се ту владалац морао увлачити у борбу партија, кад се та борба, ма колико жестока била, и ма колико дуго трајала, најзад свакојако [ ешењем већине преломи на једну или на другу страну, и онда пред владаода долази готова одлука, која је одлука г^еле скуиштинел Наш драги Гига ннје ни слутио, да ће неколико дана пошто је он огај свој најјачи разлог за једноставну скупштину написао, његова сопствена партија (т. ј. она којој је Гига у последње време ров{, ко! е! 1ап1;а приступио, и којој ће припадати док опозицијом скупштинском не стану управљати још «радикалнији» елементн, п. пр. Ми-