Отаџбина

476

КаИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД

Савезно веће бирају местне скупштине, то је дакле избор посредан. У појединим државама сенатори се бирају непосредно, само што су изборни окрузи 3—4 пута већи за сенатора него за скупштинара. Даље се тражи да је сенатор родом из округа који га бира, да му је бар тридесет година, ако га бирају за савезно веће, и бар 25 година ако га бирају за сенат поједине државице ; сви ти услови нишане на победу учерености, али оно шго је велико политичко начело, што је управо проналазак у политицн, то је постепено обнављање сената, то је његопа трајашњост. Тујеослонац који американска савезна влада налази за свој опстанак и рад, не зазирујћи од узбурканих таласа демократије. Можда у овакој организацнји нема ништа примамљиво за фран цбску уобразиљу, али она је дете искуства, и време ју је освештало. Ако су средства мала, резултати су велики. Ово је први пут после Римљана да је демократија с радошћу пристада да њоме управвља неколвко људи изабраних међу најспособнајима, и да је своје страсти покорила разуму, — Уотановили сте два дома скупштинска, осигурали сте независност извршие власти, ограднли сте народно суверенство од узурнација које су га толико пута поткопале, мислите да сте урадили све? Још не. Устави несу машане које раде саме, треба вам суделовање свију држављана. Колико вреди који народ, толико вреди и његов устав. Установе североамериканске пренесене у шпанску Америку једва ако су имале осредањ успех; шта више у неким државама постале су квасац за нереде и анархију. Није доста декретовати слободу, ваља јој бити вичан, а то није ласна ствар, то је више посао наставе него законодавства. Употребити слободе а не злоупогребљавати их, ето у кратко шта је право и дужност свакога држављанина. На жалост већина народа не користи се слободама које му устаа даје, а мањина их свагда злоупотребљава. Њој не требају реформе, њој да је револуција. То су интриганти и влаотољупци који у каквом преврату немају да изгубе ништа, а могу да добијају све. Кажу људи да је моранхија крива што се запатила та револуционарна оаозиција, и да ће је нестати чим се заведе република. То је обмана. У Францеској има читав народић незадовољника, читава гомила пропалица, завидљиваца и грамзиваца, који су вечно у завери против сваке владе па ма како се она звала (Вој се има тога народића и те гомиле и ван Францеске. Пр ). Чим оснујете републике, ти ће људи наћи реч са којом ћео је бешчастити, наћи ће другу некакву заставу да изнесу противу њене заставе. Руља је сувише често успе-