Отаџбина

С Врање Дуиаву, Српству широку ! На крил'ма ветра јек се проноси, Нека се Србин с н>име ионоси ! Треште одјеци брда високих ; Јечи урнебес доља широких; У један узвик хук се стопио, Па се све даље . . . даље ширио : Живио краљ ! !.... Живио !.. Живио ! !... У слави нашој, слави ејајаној; У краљевини чврстој, млађаној: На коленима ево клечимо,, Па се усрдно Вогу молимо, За врле душе наших дедова, За мучен пеп'о дичних дивова, Што нам са ценом крви свећене, Што нам са ценом муке мучене, Купише услов препорођаја, Дигоше престо краљевског сјаја, Створише славу, — ој, иеувелу ! — Мир нек је вечни њихном пепелу ! ! * * * На страну перо ! Нећу калема! Дајте ми груду тврдог алема ! На страну књиго, пуна бледила ! —■ Не би ми, друго, ништа вредила ! Дајте ми плочу злата сувога, Дајте ми снагу грома тешкога, Да режем спомен грдним словима, Нашим жудњама ; нашим сиовима, Што га створише дуГн векови; Нек спомен виде силни светови ! !

ДРАГОМИР ^РВАК