Отаџбина

У дугом низу наше прошлости Очајних дана, патње големе А жеље скромне, што се вијнуше Из чистих груди — небу високу Пред сјајни престо — Бога свемоћна — У молитву се свету прелише И Бог јв чуо — Бог јв чуо нас. Те сад св хори — ио сриству глас Ввковних жеља, осећајућ бај — Да. живи народ^ — да живи крал>. Ој, земљо мила, дивни уресе, Слободе свете — дично знамење Сјајани данче наше светлости, Сад чеда твоја, дична поносна, Осећајућ милост Свевпшњег, Осећајући вишњег Вога моћ Истом ће стазом — другом циљу иоћ. Ој каква радост обузима груд, И на све стране, свуд се ори глас, Вековних жеља осећајућ бај1 . . Лхивио Милан — ирви сриски краљ . . На дан проглашења. У Београду

Ј1етар ј1. ЈТетрови-к.