Отаџбина

Топовима 22. Фебруара Грмите, грм'те, само, топови, грм'те, нек чују вас и робови, што још у тешки стењу окови, па нек у страшном, у ропском им сну суморност с чела наде разбију, та оне наде, што им умрле, и оне наде, с којих упрле све српске земље очи Србији, и оне наде, што је први их из вашег ждрела метак васкрс'о када је Србин ланце растрз'о из тог мртвила, из тог чамила, што их је негда све саранила у чељустима српског страшила на радост вељу црном ђаволу у кобном селу, селу Ђаволу; па кад вас чују, шат разуму глас: и вама српски бог Ке послат' спас! И гтробудите љубав ону ви, што су је наши кивни очуви у растројеној браћи затрли ! И дајте мир нам, што га сатрли бритки ножеви, које потргло мрзило братско брату под грло ! . Пз грм'те само громко, топови ( и док не чују сви вас робови, и не будете с послом готови све дотле громко грм'те, топови ! ЈЛ. Живковић