Отаџбина

С Д Н> Д Л 0

ПРИПОВЕТКА уУ \игЛОРА,4А Ј1. ЈД апчанина (НАСТАВАК.) VIII. После неколико дана није било у Веограду ни столара Јована, ни проФесора Саве, ни његова брата свештеника Арона, па ни — Гргура. Сви су отишли на ону страну, у Карловце Гргур још на лађи замишљашб себи лепогу и величину столице патријашиске, и ма да су Карловци место и мало, и не толико много убаво, опет му се учинило и велико и сјајно, кад је први пут с Дунава опазио велику цркву, па беле низове кућа, а над њима, к планини, непрегледне винограде, па и ону велику, округлу капелу на једноме вису, у којој је, у прошлом веку, закључен с Турцима познати карловачки мир. Народ прекрилио улице; ту оружани борци, па депутати из разних крајева у разноликој народној ношњи, па свештеници, па Срби из Србије, (1 Сервијанци и , у својој народној ношњи с црвеним Фесовима, окићеним пиштољима а још квтњастијим јатаганима, сабљама и шишанама. Пролази Гргур горе доле, чуди се сремачким великим шеширима и подугачким гуњевима, па оним опанцима што им се кожа из далека црвени као кухани раци. Још му необичнији попови у шеширима. С горње улице слази читав карван кола, долази народ обучен и наоружан, у првим колима велика тробојна застава, на О ТАЏБИНА IX., 36. '1