Отаџбина

496

ЧИЧА НАЈДАН

осврташе да види, е да ли га ко год гледа . . . Прође покрај дућана Николића, абаџије. Наслони се те погледа с врата. У дућану моташе конце некакво шегрче. Мајсгор још не беше дошао. Путник назва Бога и уђе у дућан. —Рад би био да пазарим један гуњац, дијете . . . . — Изволте — одговори шегрче. Причекајте малко. Сад ће мајстор доћи Он је овде у соби. Идем да га зовем. Шегрче оде у собу, одмах до дућана, а путник међу тим разгледаше по дућану Мало за тим дође и мајстор. Путник затражи најпре добар гуњац. За тим рече, ди му треба и памуклија, па и чакшире. Абаџија му све то изнесе и показа. Путник упита колико то све кошта, па извади те плати. —■ Е молим те, мајсторе, могул л' овде, код тебе да се преобучем — питаше путник . . — Па можеш . . За што не . . , . Путник онда скиде капут, панталоне и пруслк, па све то гурну у торбу, а обуче на се памуклију, чакшире п гуњац . . . За тим се опрости с абаџијпм, забаци торбу на раме. па оде брзо на више . . . Абаџија осгаде вртећи главом на дућанским вратима — Доиста, чудно ми изгледа овај човек — рече шегрчету. Хм . . . Хм . . - . дошао сабајле, мало говори, брзо плати, не ценка се, обуче се и готово отрча Хм .... Хм . . . ђаво ће га знати .... Хм . . . хајд, дијете, мајсторица те зове. По том мајстор абаџија изиђе на врата дућанска гледну за оним иутником, заврте главом, па се опет врати у дућан . Међу тим онај путник сави код чесме на десно. Прође једну, прође и другу улицу. Код мањежа на ономе пољу састаде се с још једним човеком, кога као да је баш ишчекивао. Ту се удружише, и онда обојица пођоше у поље разговарајући се тихо : — Све мирно ? — питаше онај пугник.