Отаџбина

498

ЧИЧА НАЈДАН

За тим оба ова путника убрзаше корацима. Ударише преко мајура и оних поља, па се упутише право ка Тркалишту .... IV Тамо на ономе пољу иза тркалишта где већ не стају куће и улице, него пукла гола равница, тамо живи неки Мијајло Ћосић, прозван Шилер. Тамо он ради земљу. сеје дуван, кукуруз и. т. д. Направио мали кућерак, као колибу па се ту лепо настанио — као миран, добар грађанин. Мијајло је прилично зашао у године. Биће му баш ових дана четрдесета, али је још хитар као зец. Родом је из Веограда ; из малена је књигу учио ио мало служио, мало се скитао, докле га пре једно шеснајест година. када се је оно ноћу на каруцама крало из београдских дућана, не ухватише и ооудише на робију. Био је неко време на робији, па је пуштен. Онда се опет скитао. Неколико пута био је, како он вели, не праведно оптуживан за разне крађе, али је на срећу свакада пуштан — из недостатка доказа. А то је права беда за човека. Мијајло је вешти препреден човек За чудо је досетљив. У тренутку ће вам скројити план зз какво хоћете дело. Само нек му се нађу у помоћ извршијоци па онда чик суду ако што може. — Са гога Мијајло и ужива велико поверење међу кесарошима београдским. Сваки мангуп иита га ва савет. Чим се догоди ма где крађа у Београду — њему се одмах јави, и он онда цени : је ли вешто или глупо извршена. Када који кесарош каже : «разговарао самсеса Мијај лом (( — то међу београдски гаменима значи толико исто, колико мећу нама оно када се по неки у каФанама стане хвалисати : «Био сам данас пре подне код г. Н »