Отаџбина

500

ЧИЧА НАЈДАН

— Та није, ал' дед' кажи нам : како си покрао оне банке у Тамишвару — прихвати Мијајло. — Јест бога ми, беше то у Тамишвару — отпоче Ђорђе. Тамо су тек лопови. Па у Араду, у Сент-Миклушу, па у Кечкемету . . . . о хо, тамо се тек краде. Овде код нас није ништа Тамо вози ајзнбан, па га прате хусари. Нападну браћа, па лепо опљачкају. Зар је тамо као овде — одмах истрага . . . Хватај скитнице. Јок, бога ми. Има их у овакој маџарској вароши на стотине, па нико ни хабера. Тамо не треба ни пасош ни билет пребивања. Свуда је лако проћи. Украдеш ли само готов новац : дајдер стражмештеру петицу па да те сакрије, ако хоћеш, у његовој сопственој соби. Сваки ти тамо прима мито. Варошки капетан — то ти је звање као наш член — па пружи му само . . . примиће и Форинтачу. Знаш тамо нема пензије. Ко шта уграби . . . . Него да вам причам, како сам покрао у Темишвару онога мајора, код кога сам послуживао .... — Јест. . . дед' то — прекиде га Шилер. —- Свако јутро када се мајор дизао од спавања, ја сам му уносио очишћене чизме и јављао сам му, по обичају, е да ли је ко долазио, да му што донесе . . . Једнога дана по рано понесем чизме' и куцнем на врата мајорова Уђем унутра, али тамо нема њега. Ја се онда обазрем по соби, видим нема никога, па хајд', рекох, Ово је добра прилика да се што ућари. Чизме спустим полако кр&ј кревета. Приђем к писаћем столу. Отворим једну. Отворим другу. Отворим трећу Фијокицу — кад ал у њој паковане банке. Леже лепо баш као оно куверти у туцету. .. Е, помислих, дз добре среће. Одмах дочепам па на врата. Навучем капут на леђа, па хајд' у варош. Пребројим банке — равна хиљада. Хајд' рекох, да потражим моје друштво. И кавани код «Пужа» нађем некога Ипттвана. ... ох . . . то вам је препреден лупеж. Чуо сам, да је пре неки дан затворен у Новоме