Отаџбина

512

ЧИЧА НАЈДДН

Када је о томе питан Мијајло, он је онда на први мах говорио овако : — Милоје Каменар није никада код мене ноћивао. До душе он је неколко иута долазио к мени на ползе, издавајући ми се за пол>ака и говорећи, да чува кукурузе. Седео је тада и онако с нама разговарао, али ближег познанства са њим нисам имао. -- Прошлога јутра, тако око 7—8 сахати долазио је код мене пред колибу скроз мокар, носио је торбу на рамену и у њој као неке хаљине. За њим је дошао још један човек, за кога ми се све чини да ће бити некн Павле каменар, али га баш добро нисам могао уочити. Са тим човеком Милоје је све нешто шуровао и разговарао, а после су некуда отишли. Овом сведоџбом Милојев положај беше још већма отежан. По том добавише и онога дечка, који је оне ноћи на ливади, близу Најдановог мајдана, коња пасао. То беше разборит дечак, тако око својих 19. год. Његова сведочба беше јасна и одрешита. Баш биће сада око Госпојиие — причаше дечко беше нестао моме газди коњ. Тражио сам га ваздан, али га насам могао наћи. Кажу ми неки сељаци, да су га видели у ономе пољу, више кречана. Беше већ ноћ. Одем тамо и нађем коња. Био сам уморан и мрзило ме да се одмах вратим, него сапнем коња па легнем да се мало одморим. Тако заспим. Не знам које је доба било, ја се пробудим. Била је истина месечина, али је из далека грмило. Устанем, узјашим коња и ударим крај Најдановог мајдана. Када дођем ближе, ја онда чух где чича Најдан виче. Приђем још ближе, и онда угледам како њих двојица у мајдану секу Најдана, а чича Павле каменар седи крај ватре, па гледа. Ја сам баш то лепо видео, јер је у мајдану горела велика ватра, па се све видело