Отаџбина

Ч И •} Л Н А .1 Д А II

513

Изведоше Павла ради суочења. Дечко му све у очи исприча, како је оне ноћи било. — Немој да се љутиш на мене, чича Павле, говораше дечко, ти си баш био оне ноћи у мајдану Најдановом. Ја сам те добро видео. Седео си крај ватре, на оној столичици, на којој је обично чича Најдан седео. Ја сам те добро познао, гледао сам те баш као сада. Ватра је лепо светлила, и ја сам све видео, шта сте у мајдану радили. — Овај дечко лаже — говораше Павле — то је дете, шта оно зна, не примам га за сведока. . . — Не лажем ја, чича Павле — плану дечко — баш сам те добро видео, када си нодигао нож, па притрчао покојном сиромаху Најдану, те га заклао — Лажеш, лажеш, бре — брањаше се Павле. Ја сам целу ту ноћ био код куће. Спавао сам. Тек сам се сутра дан доцне дигао. . . . Није тако било, Павле, — прихвати исљедник. Ти се баш сам хваташ у лажи. Твоја те жена издаје. . . . Павле се убезекну. Разрогачи уплашено очи на своју жену, која, на позив исљедников, уђе у тај мах у канцеларију. — Није истина, Павле, говораше му жена, да си те ноћи непрестано у кући био. У вече си отишао, иа си се тек после пола ноћи вратио Ја не ћу душу да грешим. Хоћу право да кажем. Суд ће ме заклети. Не могу казати оно што није. Бадава, целу ноћ ниси био код куће. — Не знам где си био, али ми изгледа да ниси био на поштеном раду. . . . — И моја жена лаже — додаде Павле. Хвала Богу, та цео се свет противу мене заклео. Ја не знам шта је то. Нисам никога убио, нисам никога покрао, шта хоћете онда ? Паре, што су нађене код мене, моје су. Мучио сам се, па сам стекао. Зар сиромах не може имати нешто мало пара 1 ... . О таџбина IX., 36. 33