Отаџбина

514

ЧИЧА НАЈДАН

Павле, дакле : непрестанце одрицаше. Но истрага иђаше све даље и даље. На један дан нред убијство, на Милоју се виђаху неке старе хаљине. Али одмах, после убијства, беше на њему ново одело. Стаде се то из ближе испитивати. Полиција се потруди и нађе абаџију, који му је ово ново одело продао. Одело је купљено у јутро рано, по извршеноме убијству, оне ноћи. — Абаџија говораше овако : — Пре неки дан, рано, једнога јутра, уђе ми у дућан један човек, који беше узбуђен, а сав мокар. Заиска да купи један гуњ. Ја му покажем п погодим се за 100. гроша. Онда затражи да купи чакшире и памуклију. Ја му и то извадим и покажем. Он одмах извади паре и плати све, колико сам тражио. Није се баш ни за пару цењкао. За тим је скпнуо старо, па обукао ново одело. Тај ми човек изгледаше чудно. Плаћаше добро, али мало говораше, а некако све сакриваше очи, када се са мном погађаше. Окреташе чешће главу на страну само да му лице не познам . . . Сазнаде се после и за онога механџију, код кога је онога јутра свраћао на каву. Нађе се после и онај дукат који је за опанке промењивао, прегледаше дукат па и на њему опазише крвне пеге. Но, ма да колико истрага напредоваше, ипак се не могаше пронаћи оно треће лице, које је, по казивању онога дечка, такође са Милојем и Павлом радило на овоме грозноме делу. Ова двоица не хтедоше ни за се што прознавати, а камо ли да хоћаху трећега друга прокавати. Ништа за то, по свршеној истрази, полиција предаде Милоја и Павла суду, да им за њихово гнусно дело осуду изрече. Противу оптуженика Милоја и Павла полиција беше поднела суду више доказа,