Отаџбина

ЧИЧА Н\Ј Д Д Н

515

Пре свега онај дечак, Мијајло, сведочаше, као очевидац, о самоме делу извршенога убијства. Друго, сведочаше нротиву њих и сама жена ^лвлова. Треће, државни хемичар, рд. Шамс, беше нрегледао хаљине и паре онтуженика. па и на једнима и на другима познаваху се лепо крваве мрље. — После тога, онога јутра, по убијству, Милоје се виђаше усплахирен у механи, око пиваре, куповаше у хитњи хаљине, пресвлачио се, старао се дакле свима начинима да прикрије траг извршеноме делу. Осем тога, беше као важна околност и то : што оба оптуженика беху већ по-два пута на робији. Не беше им, дакле, сада првина да стоје пред судом. То беху као што се види, људи изучени и спремљени на зло. Говорило се још, да обојица беху сијасет недела по Београду починили, да беху толике људе поубијали, похарали и покрали, али за све то закони хоће сведоке, видљиве доказе. Пред судом се и Милоје и Павле брањаху особитом вештином. Тек Милоје беше препреденији. Оно, што је евакада мислио и говорио, то је и учинио. Када је било на претресу судском, он се стане брапити, како је оне ноћи, када је сиромах Најдан убијен, био у Београду, а не изван вароши. — Када му се на то потраже докази, он се позове на ПетрГ Конзула и Ђоку Пазарца и још неке несретнике. — Суд онда и ова лица позове, и они на суду сведоче : да је Милоје доиста оне ноћи, био са њима у Београду, у њихову кварткру, и да за све то време није од њих никуда одлазио. На ову сведочбу сведоци положише заклетву. Суд ло том отпусти Милоја као неви на, а Павла осуди на робију. Милоје, пун радости што је изиграо законе, истрчи из суда у варош. Ту се јави, ради знања, полицији, па 33*