Отаџбина

516

ЧИЧА НАЈДАН

нашавпш за добро да се неко време удали из лрестонпце, упути се у уиутрашњост. Усиут покраде многе ствари, што је могао само дохватитп, неке коне, волове и т. д. те тако све с крађом дојури до Ниша. Но, ту га ухапсе. У апсани је било с Милојем више њих апсеника. Нигде се тако братски ие воде разговори као међу апсеницима. Ту се претресају кривична дела, критишу власти, држе разнп говори, решетају адвокатске одбране и счремају одговори иа питаља суда и исл,едника. Тако се једие вече])и неко од апсеника вајкаше, како ће морати бити осуђен и да му нема помоћи, а Милоје га стане тешити речма : — Хеј болан. шта кукаш, права си жена. Треба да имаш куражи као ја. 1ри пута сам био осуђиван, педесет пута сам крао па ето, не Фага ми ни длака на глави. Него, треба се бранити. Не треба да признаш дело. Куни се, да ниси, отимај се, не дај се, да те у лажн ухвате. Тако се мораш довијати. . . . Уха . . . мој брајко, кака сам дела претурио преко главе, да ти причам ти не би веровао. Ето, ире неколико месеци убио сам некога Најдана, каменара, близу Београда, па ме суд пусти као нооина .... Када је било на претресу позвао сам се на неко моје прнјател,е, те они лепо сведочише лажпо у моју корпст. . . . Тако сам се, брате, спасао. Био је са мном још један мој друг, али се он, клипан, иије умео користити као ја. Њега осудише на робију. Пего и то је добро, само кад му остаде глава на рамену Сутра дан сазнаде полиција за ово хвалисање Милојево међу апсенпцима. Одмах телеграФисаше београдској полицпји Међу тим, касациони суд, разгледајућп дело оба оптуженика, нађе да је и Милоје крив, а не само Павле. У оно исто време, када је дошла одлука судска : да се