Отаџбина

524

КРЛТКЕ ПУТНИЧКЕ БИЉБШКЕ

сељавати трећи етнографски елеменат — Грци ; то ]в бпло у оној знаменитој епоси, кад су се Грци, достигнувши велику цивилизацију, старали да имају додира и с другим народима међу којима су се радо насељавали. Ирије свега ми налазимо причу о Јазону, који је имао у Тавриду да се обавијести о златноме руну ; али као поуздано може се тврдитн тек то. да су Грци за 6 1 / 2 вјекова прије р. X. насељавали источни дио Тавриде и основалп неке градове као н. пр. Теодосију, ГЈонтиканеју, данашњи Керч и т. д. Западни дио Тавриде био је такође насељен просвећеним Грцима — понтиски Ираклици населе се у Херсоиесу (3 врсте од Севастопоља). Скити пијесу могли равнодушно гледати на долавак Грка, због чега се и отпочне међу њима велика борба. Грци побиједе Ските, који су били приморани удалити се у горе ; но послије Скити почну иримати грчку образованост здруже се са Грцима тако, да су иајпослије заједно организовалн тако звано босфорско царство, којег је престоница била у данашњему Керчу. Најзнаменитији цар, овога царства, био је Митридат IV Евпатор, који је ратовао с Римљанима ; они га убпју и љегово царотво потпадне под владу Римљана. У првоме вијеку прије р. X. нагрну на тавриско полуострво са свију страна варвари међу којима су билп први Алани, који су цијели вијек опустошавали полуострво ; за њима се појаве Готи и ишћерају Алане, а Тавриду назову Готијом. Послије Гота Крим покоре Хуни, изузимајући Херсонеса у којему је тада била грчка република (понтиски Ираклици) а и њу би покорили да јој није послао помоћ Византиски император Јустинијан. —- Наступи седми вијек нослије рођења Хр. и бивају нове промјене. Потомци Хуна, Хозари, насрну из Литве на Крим, нокоре га и оснују силно хозарско царство ; но негледајући на пријатељство Византије оно брзо пропаде; јер Руси и Печењези ударе на Хозаре