Отаџбина

К1'АТКЕ ПУТРИЧКЕ БИЉЕШКЕ

525

и почну их јако тмјеснити тако да ови пошљедњи заишту помоћ одГрка, и 858 године нриме хришћанство У то вријеме удари на Херсонес руски, тако звани, велпкп књаз Владимир, освоји га и прими у њему хришћанску вјеру — дога1)ај који има универзални значај ! На пошлетку, кад Татари у 15. вијеку доћу, под нредвођењем Батија, у Европу и покоре Русију — завладају и Тавридом, без сваке муке, у којој послије смрти Батпја остане владаоцем његов иотомак Оран-Тимур. Године 1280 неки Италијанац, из Ђенове, дође у Крим, купи у татарскога хана земл^у — близу данашње Феодосије — п оснује град КаФеру, којн у кратко вријеме постане један од најбогатијех и највећијех градова Крима. Послије тога дође маса ЂеновлЈана у Крим и >зму сву кримску трговину у овоје руке, Татарима се ово пе допадне и тако се отпочну борбе међу Италијанцима и Татарима. Италијанци су играли у Криму велику улогу до владе татарскога хана Менгли-Гиреја; најпослије Турци завладавши Цариградом 145?! године — освоје Крим, разруше КаФеру и ишћерају Ђеновл.ане из Крима. Од тога времена па до 1783 године — кад је Русија са свим завладала Кримом — често су у Криму бивали ратови међу Русима, Турцима и Татарима ; једном рјечју Крим је био разорен. Русн завладавши Кримом 1783. годипе, позову са стране колонисте међу осталијема највише Нијемце, који се ту населе и данас живе и који су, с агрикултурног гледишта, много користи принијели Криму, који почне брзо цвјетати и ићи иапријед, док на један пут свакоме познати Севастопол^ски рат не порази иио Крим и не заустави његов напредак ; и тако кримска кампања послужи важном епохом, у историчком и економском значају, класичне Тавриде! Послије кримске камиање Крим остаде, као што је познато, у руским рукама н процвјетање његово ишло је сгевсепс1о, тако да је данас у њему милина живљети. Његовабогата и