Отаџбина

542

КРАТКЕ ПУТНИЧКЕ БИЉЕШКЕ

избавиће Иоти од ове биједе, јер рђава мјесност не заузима велики простор Од Поти до ТиФлиоа (дистанција 200 врста) иде гвоздени пут преко сурамскијех планина. Влак, који је нас чекао и с којим смо пошли, био је снабдјевен са двије локомотиве, једна озади а друга с пријед ; овако раде сваки пут, јер једна локомотива не може извући влак (1;гајп) на врх сурамскијех гора, преко којнјех смо морали прећи. Кад је све било готово влак се крене к пођемо дал^е. Сједећи у вагону, разумије се, није могуће било наслаћиваги се чудном природом, која нас је окружавала и устављати се око дивнијех водопада са сребрнијем пјенама, који су нас пратили до врх сурамскога ждријела. Ми смо били већ достависоко, али нас не остављаху јужна расгиња. која су сву ову мјесност украшавала као : бор, борис, каприФолија, ацалија и мн. др. Становници села и станица које смо пролазили, негледајући на богату природу — бијаху врло спромашни. Овде се оправдава теорија Макијавељева, који узрок сиромаштва у плодоноснијем земљама државе налази у Лзењости становника, који тако рећи с малим трудом себи рану добивају, а за друго се не брину. Кад смо већ били близу сурамскога ждријела природа бијаше суровија и на мјесто јужнијех дрвета била су сјеверна. Изишавши на сурамско ждријело, починули смо 10 минута, будући да је овде станица. Пред нама се покаже дивна Грузија, која се праведно може назвати најљепшим мјестом Кавказа, по својему положају и богаству биљног царства. Познати руски појета Љермонтов, који ]е знао оцијенити природу, назива Грузију готово земним рајем, а такође и његов поносни Демон, који је презирао сва божја саздања, није се могао однијети равнодушно к љепотама Грузинске природе ! Било је вријеме одласка и наш влак остави једну локомотиву и пође с једном ; јер смо морали слазити с горе на ниже. Пролазећи Грузију, готово на свима станицама ви видите