Отаџбина

КРАТКЕ ПУТНИЧКЕ ВИЉЕШКЕ

543

масу, лијепих жена и ђевојака обучене по грузиски. Другијем ријечма на станицама путник врло радо одмара свој по^лед, и заборавља сву чудну ирироду. Грузинк^ су врло лијепе, високога раста, црннјех очију и коса, врло иравилнијех црта лица ; само ми се њихов костим није допао : особито њихове капице и некакве бијеле мараме што на глави носе. Косе носе низ образе, тако А'л им покривају половину лица ; ја бих још које шта казао о аљинама, али ми номенклатура (или термини) женскијех аљина нмјесу добро познати. На пошљетку, Ми дођемо на станицу Мцхет, која се налази на мјесто, ђе се састају двије ријеке — Арагва увире у Куру. Мцхет је најстарији град на Кавказу он је био престоница грузинскијех царева. О постанку његовом говори се у грузинскијем аналима, да га је основао праунук Нојева сина ЈаФета — Михетос и он је дао овоме граду име Мцхет. Овај град има доиста диван иоложај, он се налази на двије ријеке, а односно растиња он је врло сиромашан. У њему има 3 цркве које су грађене у 12 вијеку и до данас сачуване, на процвјетан.е ови цркава много је помагала, говори се, грузинска царица Тамара. Од Мцхета до ТиФлиса има 20 врста по гвозденом путу. Већ је била ноћ, мјесеца немаше и тако ноћу дођемо у Тифлис , главни град цијелога Кавказа и столица грузинскијех царева послије Мцхета. У њему има око 120.000 хиљада становника. Ја отпочинем у гостионпци „Лондон* у којој бијаху све угодности као у првој гостионици великијех европскијех градова, ма за то врло скуно, јер гвозденога пута нема осим из Поти, а сва провозија иде из Владикавказа преко кавкаскијех планина по шосе. Газда бијаше Француз (о коме послије). Идућега дана ја узмем кола и пођем да разгледам град. Тифлис се налази у котловини са свију страна осим једне — окољен је горама, због чега је у њему