Отаџбина

КРАТКЕ ПУТВИЧКЕ БИЉЕШКЕ

545

гијем именима, што је зависило од разнијех народа, који су у њему живјели у разна времена. У самој ствари, колико је Тифлис видио разнијех народа од створења свијета па до данас налазећи се као ираг међу Азијом и Европом ! ? У ТиФлису бавио сам се 15 дана, а послије морао сам ићи у Баку, који се налази на Апшеронском полуострву (касписко море). Из ТиФлиса су два пута на Баку, од којих један иде заједно са ријеком Куром а други кроз кавкаске планине тако звани „војничкогрузински пут». Жељезнице нема ни по једном ни по другом путу. (Сад се гради уз Куру.) Мени су савјетовали да идем по војничко-грузинскоме путу преко кавкаскијех планина, што ја и учиним, будући да је тај пут врло интересан и заслужује особиту пажњу. Шосе по којему ћу ићи од ТиФлиса (дистанција 200 врста) до Владикавлаза — негледајући на силне природне препоне које су сметале — тако је лијепо учињено, да је ријетко такво наћи, причају путници, у Европи. Милкони рубаља који су истрошени на овај пут, приморали су бивгаег рускогацара Николу, да каже инжињерима да би већ могли саградити од Владикавказа до ТиФлиса сребрни мост из тијех рубаља, које су биле истрошене на усавршенство овога пута. Не гледајући на ово и сада сваке године троши се маса новаца на поправку пута особито зими руше кигне и шњегови. Провести жељезницу овуда било би врло тешко или је управо немогућеИнжиљери говоре да би требало провести (ископати) тунел на 8 врста, осим тога на цијелом пространству 200 врста жељезница би морала ићи свуђе цикцазима. И тако, из ТиФлиса ја сам се морао врагити старијем путом до Мцхета, ђе увире Арагва у Куру. Дошавши у Мцхет, ја сједем на поштзнска кола и узмем нови пут уз ријеку Арагву. Ниђе нијесам видио тако угојенијех коња као на овоме путу. Међу станицама је Отддвина IX, 36. 35