Отаџбина

546

КРАТКЕ ПУТНИЧКЕ БИЉЕШКЕ

обично од 15 — *20 врста дистанције, и на сЕакој станици мјењају коње, ђе је равнина (која је овуда ријетка) уирежу по четири коња, а ђе је навишица унрежу по 6, 8 и 10 коња. Још од Тиолиса, мјесност по којој сам ишао постепено се подизала до гадаурскога ждријела (о њему послије). Долина ријеке Арагве по којој сам ишао назива се кашаурском, а по средини њеној тече Арагва. С обје стране Арагве, подижу се горе које су покривене богатим растињем, а по њима се ђе ђе виђаху разбапана, мала грузинска сеоца. Кашаурска долина негђе је шира, а негђе ужа, тако да ријека Арагва иде цикцазима и има змијаст облик. Удаљавајући се од ТиФлиса с обадвије стране, кашаурске долине, горе су се подизале сгевсепс1о, а растиње сИттиепс1о. Већ бијаше ноћ, али мјесечнна, тиха и пријатнаједном ријечи сва природа изгледаше божанствена. Зелене, мирисаве дубраве задовољне звуцима славујскијех пјесама раздаваху ароматичне мирисе; но и блиједи мјесец — свједок многијех тајна—• не бијаше мање задовол>ан што се огледаше у сребрним таласима чудне Ара•гве, која опијаше својим водама около лежећу долину и придаваше свјежост атмосФери. И сребрна Арагва и мирисаве дубраве и блиједи мјесец и славујске пјесме — живљаху у друштву и једно другоме чињаше узајмну услугу, тако да ова дивна хармонија задовољаваиде путника. Већ се свршавала кашаурска долина, извор Арагве био је близу, мјесец захођаше, природа бијаше суровија, некакав студени вјетар јављаше се да је жив у то вријеме ја дођем на милетску станицу, ђе сам морао ноћити; једно што немаше коња, но су били сви у путу, а друго што је у опће обичај овде ноћивати. Кућа бијаше доста велика, у њој много соба за сваку се плаћа по 95 копјека тако звана (правителЈСТвена) (( казјона цијена». Ја узмем једну собу и ноћим, а шљедујућег дана у 5 сати у јутру већ су коњи били спремни и два па-