Отаџбина

552

КРАТКЕ ПУТНИЧКЕ БИЉЕШКЕ

и запитам вратара, има ли соба слободнијех ? Он ми одговори да има, и то цијеном од 2 рубл>е за ноћ, и више. Ја речем да ми однесу ствари у Нр. од 2 рубље и тако учине, а ја пођем у рестаурацију да вечерам. Не знам како, но вечс-рајући, ступим у разговор с газдом. Љубазни Француз Мг. Бе1а1ап(1 тако се зваше, запита ме је сам ли уморан од пута и одкуда сам дошао ? У разговору ја се сјетим усмене рекомандације Мг ^есотр1",а из ТиФлиса, и смијући се, кажем му је. Мо] Француз упита ме за што му нијесам раније казао о томе? и рече лакеима да пренесу моје ствари у другу собу № 6. Ја га запитам за што, господине ? Он ми одговори . оставте молим, ја знам шта радим. Послије вечере ја пођем да спавам, и уђем у врло лијепу собу, која бијаше велика и много љепша од прве (2 р.). Помислим у себи љу базан Француз и више ништа ; будући да сам се к томе равнодушно односио. Шљедујућег дана заиштем рачун, јер сам мислмо да одлазим даље. Рачун ми донесу и на мјесто 2 рубљеза собу бијаше написано 8 рубаља. Мислећи да је погрешка ја запитам слугу да ли је вјеран рачун ? Да, одговори ми, видите да, га је газда иотписао. У себи захвалим своме ТиФлискоме иротектору за рекомандацију, платим рачун негледајући на то што нијесам морао толико платити — изиђем из гостионице. сједем на поштанска кола, која су ме већ пред гостионипом чекала и отидем даље размишљајући за што да му платим оних шест рубаља ? На поштанским колима ја сам морао проћи сву терску област, кроз Дагестан, до каспискога мора, око 350 врста растојања. Удаљујући се од Владикавказа, прелазећи терску област и нриближујући се к Дагестану, природа бијаше све љепша и питомија. С десне стране пружаху се кавкаске планине чак до каспискога мора, а с лијева много главица и брда заштићаваху ову плодовиту планину од сјевера. Неколико ријека: Лава, Малка, Сунџа и Терек,