Отаџбина

604

ДР. ДАНИЛО МЕДАКОВИЋ

онда по који број Дневника у Веограду узапћен био. Ту је дакле већ била као пека коректива. Тим већу пажњу обраћали су писању Дневника о црногорским стварима. Већ у декембру 1852. године добио је Дневник срву писмену опомену, јер је писао у корист Црне Горе, а против Турске, »која је у пријатељским одношајима спрам Аустрије«. По тадашњем закону, после треће ономене могао је лист бити обустављен. Дакле овај мементо био је врло непријатан. Истина, Лајнинген је у своје време посредовао у Цариграду у корист Црној Гори ; али ово посредовање нити је избрисало прву опомену, нити променило понашање новосадскиг крајзамта спрам Дневника Године 1858 био је онај кратки али крвави рат међу Црном Гором и Турском, који се свршио славном спасовском победом на Граховпу, Тим поводом писао је Сриски Дневник, наравно, пријатељски по Црну Гору, а ненаклоњено спрам Турске. Посебице почетком јунија речене године полемизовало се у Дпевнику у једнок чланку са Сечким новинама, које су Турке браниле а Црногорце називале да су Ебићег, КазепаћвсћпеМег — исто као што то у Бечу и данас чине Тај чланак даде повола темишварској губернији, да крајем јунија даде Дневнику другу опомену, јер се заузимао за рају против Турака, а то се не може трпити, да један лист тако пише о држави, „која је у пријатељству с Аустријом". Најзад у септембру исте године доби Дневник истим поводом и трећу опомену, би обустављен на три месеца дана, и ја, који сам од почетка 1858. године био уредник Срискога Дневника, бих решен.ем губерније уклоњен од уредништва, „\уеИ ег (т ј. ја) шсћЂ сНе гиг БеИипз 1 етев ро1Швсћеп ВШ1 ;е8 егГог<1ег11сће Уег1 ;гаиеп8>#игс1ј§ке11; ћезЈШ«. Медаковић хтеде Седмицом колико толико накнадити претплатнииима штету за непримани лист, па је стане издавати недел>но два пута и у њој доносити кратке вести и осим књижевности, поу^.е и забаве ; али у новембру забрани власт и Седмицу. Није Медаковић I мао посла са ћесарским властима само као новинчр. Оне су поклањале приличну пажњу и другим производима његове штампарије. Тако на пр. у другој поли 1854. године имале су пуно посла због једие песме, коЈа 1е у календару Ласти за 1855. годину изашла под насловом „Сан и дан" и са потписом Родољуб Србнћ. Нису вурли на одговор само Данила и Милорада Медакоковиће, него и мене нађоше у Бечу, па ме последњих дана новембра 1854. године у по ноћи истераше из кревета, преметаше ми ђачку празну собу, запечатише нека писма и једну књигу и уз пратњу једног полицијског чиновника и два војника одведоше ме