Отаџбина

ДР. ДАНИЛО МЕДАКОВИЋ

605

по мраку у полицију. одакле ме отправише у земаљски суд, где ме на испит узеше. Особито су при испиту љубопитни били да им се каже значење четврте строФе, у којој је реч о »корову« и »штиру« и о »леглу змија љутих«. После мене потезали су због исте песме на испит и јуристу Перу Михајловића, сада адвоката у Осеку, и још неке друге ђаке. Цела се ствар разишла у ништа и ћесарске власти видеше, да их је напразно потрудила сувишна лојалност преосвећенога владике бачкога Платона Атанацковића, који је свога пријатеља, новосадског окружног начелника Трнку, алармовао : „Како се могу пропуштати тако опасне песме, као што је та у Ласти ? а *) Вечита узнемиривања од стране ћесарских власти покварише Медаковићу сву вољу на журналистику. У мају 1859. године прода он владици Платону за 17,500 Фор. ср. (у кованом новцу) Сраски *) Песму Је ту сиевао млади даровати Милан Берић, који је прерано умр'о за наше песништво. На сазидање читалаца ево јој текста:

СД Н И Д А Н.

Зора зори, нетли поју, Устати вам, браћо, треба, Хајде сви на радњу своју, Пословида иште хлеба.

Деда ваша сузе роне, Глад их мори — хлеба дајте! У плачу им срце тоне Хајте у то доље, хчјте !

И тако вас мало има, Зар можете јошт спавати ? Помислите, да ви свима Дужни јесте хране дати !

Биће вашој деци хлеба, Зелениће с' ваша иоља, Трудити се само треба, Јер така је божја воља !

Погледајте, браћо, тамо, Где с' зелене њиве туђе; А мотрите своју само —

Може л' гдегод бити хуђе ?

Неста таме, оде санак. Теби, боже, хвала веља ! Браћа с' буде дође данак, Испуни се моја жеља !

Урес њен је коров густи, , Штир се шири на све стране, Ту је легло змија пустих Да красоте одабране !

Већем братац живо ради, Коров вади, ноље оре,

Већ се дете хлеба слади И српске се иесме хоре.

Будите се, о за бога! Златно јесте ово време; Сетите се поља свога, Посејаво није семе!

И наша се већем њива Младим житом накитила : За то браћа да су жива! Слава њима вечна била!