Отаџбина

618

СТРЕЉЛЧКЕ ДРУЖИНЕ У СРВИЈИ

Кратак извод био би овај : Увођење стрељачких дружина у Швајцарској води своје порв' кло јсш иа средњег века, када је, прсбуђена народна свест нашла у стрел ачким дружинама срество за унап^еђење у војној вештини. и утврђење мушке слоге и братског дружељубља, међу појединим грађанима и општинама швајцарским. Још из детињства. док су ђаци, Швајцарци гађају у нишан, с пушкама војничке врсте. Гађања ђака с наградама праве су свечаности у Швајцарској, кад учествују и родитељи и читаве општине. Ови швајцарски стрелци састављају у главном једну велику стрељачку дружину, која целу земљу обухвата. Њеним општим пословима управља централни одбор; а за месне послове постоји у сваком кантону и свакој општини засебни одбор. Дужности одбора, дружина и чланова прописује „Устав стрељачког савеза", који је општим гласањем од 30 Ачрила 1877 год, примл.ен. ') За боље међуссбно унознаваи.е свију стрелаца и надметање у гађању, сваке друге године бива по једно главно гађање, у коме сви швајцарсои стрелци учествују. Ово главно гађање помаже држава знатним с^мама. На основу поменутог чл. 140 војне < рганизације швајцарске швајцарско савезно леће издало је под '29 Новембром 187 6 тодине „Уредбу, о потпомагању добровољног гађања у иишан У овој уредби измеђ осталога стоји и ово : Стрељачке дружине дсбијајући државну помоћ, ако испуне извесне услове у овој уредби : Да сваки швајцарски војиик може постати њен чдан, пошто испуни прописе њене; Да дружина има најмање 20 чланова и да њена управа прими одговорност за тачно вршење прописа, У нишан мора се гађати с прописном државном пушком и муницијом. Пушке да се увек пре гађања тачно прегледају. Гађања морају бити на даљинама од 300, 400 и 225 метара у нарочито прописане нишане, и да се са сваке даљине по 10 метака утроши. Само се сни чланови узимљу у рачун, који су годишње бар три пут у гађању учествовали, или најмане 50 метака прописно у нишан избацили. 1) Ратиик за 1879, књ. I стр. 555 — 559,