Отаџбина

636

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД

Ево чему. Што је год било способних државника у Србији, што је год вредило својим знањем, својим заслугама, или традицноналном важношћу свога имена, све је за кратко време скрхано и истрошено на министарским столицама, све је то више или мање бачено у »старо гвожђе'\ Оно мало интелегентнзх људи што има у земљи, поделило се у неколико крвнички међу собом завађених логора, који се диче именом политичких партија, а који су у ствари присталице овог или оног тешко ра^еног државника, и по гдекојег потпуног инвалида. Дошло је до тога да ће бојимо се и сам велики Зајечарац бити у великој запари, ако би му се поверило да састави кабинет, Јер је данас апсолутно не могуНе и либералима и напредњацима а камо ли радикалима да нађу у самој својој партији седам људи за које би, не цела Орбија, већ сами они чистом савешћу могли рећи да су потпунице способни да управљају државним пословима. Један странап, који је искрен приЈатељ српског народа, написао је ту екоро једав чланчић о садагањем политнчком стању у Србији, и он са тугом у срцу вели : Србија је болесна, њена се болест зове опшга несиособност аартија Ми неби хтели још да верујемо у ту грозну дијагнозу и још грознкју прогнозу за наш државни живот, али ко непристрасно посматра облик наше садашње уставне борбе, тај се мора озбиљно забринути за правилан развитак наше државе на путу законитости, слободе и самосталне (народне) културе. Ако у посљедним тренутцима, пред судбоносним актом промене устава. све партије не напусте своје партизанске страсти и инате, за љубав отаџбине и грађанских слобода, онда та промена уетава може испасти како не би волео ни један прави пријатељ народа а камо ли демократа. Нека би дао Бог да партије у својој заслепљености не баце на коцку све што је Србија за Г.0 година свога новог државног живота стекла потопима крви и зноја народнога. Ако у којој од иартија има по гдекоји човек који се узда у крајња насилна срества, нека не заборави, да су преврати свагда само уиропаштавали државе, а никада их несу унапређивали. Ми смо у овој критици покушали да на основу научног и књижевног оргапа радикалне странке, покажемо каква су њена начела у науци, у књижевности и у политици. Нека безпристрасни читаоци пресуде каква су то начела 17 Фебруара 1882. Др. Владан ЂорђевиК.