Отаџбина

ПОСЛЕ БОМБАРДАЊА ВЕОГРАДА

5

млораднички ; имамо хране и стоке, али немамо новаца. Што ми султану плаћамо, то је саобразно нашем имању. Влашка је и богатија и већа од Србије, па плаћа само 200.000 гр. више од н>е, а Молдавија, која је колико и Србија, плаћа 800.000 гр. мање. У осталом, умножење трибута са којом хил>адом гроша не би стање Портино >ни мало поправило, али ако је печ о олакшању положаја, за то би се нашао начин, као штс бп био н. пр. долазак кнеза Михаила у Цариград. — Ја не бих био неосетан ни за најмање повећање, пошто је Финансијско стање Портино рђвво, па се све примити може, докле долазак кнежев не би био ни за кога од осетне користи. — Долазак кнежев био би за Порту од неизмерне користи. Ако се данас народи, осим Крићана, држе на миру, то се има приписати мирном држању Србије, пошто сад народи не раде, као пре 30 и 50 година, кад је сваки народ за себе радио, не осврћући се на друге ; сад међ народима има више и свести и солидарности ; и без договора, народи данас гледају један на другог. Нема сумње, да су данас сви народи упрли очи на Србију. Долазак кнеза Михаила разоружао.би све противнике турске, докле би, с друге стране, Европа видела, да се између султана и народа повраћа поверење, а одношаји Турске почињу да се консолидују ; капиталисти европски не би се онда толико затезали, као сада, да Порти новаца позајме, а то би јој много више вредило но ма какво умножење данка. Посланик одобраваше моје разлоге, али жељаше да чује, чиме бисмо ми још могли помоћи Порти. Ја му одговорим, да би повратком поверења све друго само собом дошло. Посланик искаше да му и „то друго" специФикујем. — Од времена бомбардања Београда трговина је између нас и Порте скоро обуставл>ена. Наши трговци и