Отаџбина

618

РУСКО-ТУРСКИ РАТ

политичким круговима. Руски листови само су те чланке у неколико тумачили, али их нису могли цијеле да саопште својим читаоцима. Из тога узрока још већма Руси ниљаху да их проштију. Не зна се ко је писац тијех чланака, па мјс сто потписа само су три звјезднце Против тијех чланака изишао ја у истоме Францускоме журпалу (1880. 5 5 Октобра) са одговором некп други непознати писац, који је, по свој прилици, пореклоч из виших руских политпчких кругова, ако пак није неки и од р>ских дипломата против којих много се говори у тима чд шцима Види се да су прва два чланка написана човјеком који се највише старао да опише ствар каква је била, да открије читаодима нека непозната Фикта из тијех вижних дога!)аја у вријеме руско-турског рата. Истина је , писац јс могао и да не критикује Присутност у војсци Његова Величанства Государа Пмператора Александра II. *) Његова очипска љубав и доброта на прам руског солдата. на прам еачих биједних страдалаца на Балкапском полуострву у то тсшко и знаменатељно-важно вријеме, није га могла д» задржи у Петограду, тако далеко на сјеверу од историчких догађаја, и тако исто историчких као што су исторички догађаји у Италији 1859 године. Оп је својом прнсутнош ^у храбрио солдате и чинио да рањени лакше преносе своје тешке ране Ко не зва храбру душу руског солдата , простог сељанина , и љубав ч преданост тога голдата св >ме цару , тај не може по достојанотву да оцијени свету усхићену радост тога сел анина солдата , кад се види да га храбри, да га ж»ли сам цар. Појам Цара код простог народа тешко да може схватити образовани човјек, те није схватио ни писац тијех чланака. Тај појам руског солдата о свом цару до сада је голема чуда пачини 1 , а од сада 1>е још ве^а почнити. Што се тиче интрига, о којим 1 овори писац, и којих ко бојаги не би било да се у војсци није налазио цар, може се рећи, да би великаши и без њега интриговали. «Великаши проклете вам душе« ђе ви не интригујете ! ђе вала завист не достиже ! Особито је интересно у тнма чланцима то, што се тиче руске димломације и руских дипломата и њихових недоељедности или лијепо да се каже »погрешака«. Управ је чудно како су се та господа лако варала и као зецови плашнла тога чивутина из Лондона и његових неколико тисућа плашљивих, ропских индијанаца. На те чланке, као шта мало прије рекох, одговори неко из те славне и хра-

*) Писано ире страшне цетроградске катастроФе 1 марта која се догоди.