Отаџбина

РУСКО-ТУРСКИ РАТ

бре руске дипломације, одговори управ дипломатски гесШлз, а у ствари ништа, макар да се и одговара на сва ставл>ена писцем литања. Тај дипломатски одговор не оправда руске дипломате, јер и само то днпломатско гудало, којим тако умиљато гуде, њих по прстима бије. У одговору се па сваки начин старају доказати, да цијел руоког похода није био Цариград као што писац чланака тврди да је рекао Гоеудар Имиератор Великому Кнезу Николају Никојевићу у Ливадији, када га је наименовао главнокомандујућим. Пз свој прилици »Государ« и није то рекао, али пишчеву мисао потврђују сви последњи европски ратови, којих цијел бијаше завладати непријате .ЂСком столицом да се добије више гарантија у склапању мира, а осим тога свједочи и поход самих Руса н^ Цариград, који би за цијело пао пред руском храбром армијом да није било илашиве руске дипломације, која се поплаши од лондонског плашила. Ја ћу саопштити оба чланка и одговор на њих по реду са неколико својих примједаба, у ко.јима ћу се гшстарати у колико узмогу и још памтим, да вам изложим руски народни, тако да речем покрет, Руске народне симпатије к Орбима и Црногорцима од времена Ерцеговачког устапка до несретног Ђуниса а тако исто и одзиве руског народа, руских грађана о овоме рату с Турцима и о главнима моментима тога рата. Ја сам се за све то време налазио у Русији. Оада пак дајел мјеето писцу чланака да он збори.

И с војничког и с дипломатског погледа рат 187 7 године, даје историку цијелу серију загонетака. Од Ерцеговачко-босанског устанка до свршетка берлинског конгреса, Ев;)опа је с удивљењем сљедила за дипломатскима преговорима и договорима , којих не схваћаше ни цијели ни правог значаја. Меморандум гроФа Андраши-ја, непристајање Инглеске к поступцима трију источних држава, објава рата Србије на. неколико дана послије дружбе и подчињености изјављене кнезом Миланом Турској (?) ултиматум 1 ; енерала Игњатијева, Цариградска конФерепција, полазак Игнатијева, по свимаЕвропскимастолицама и дворовима, лондонски протокол — ево, да и не говорим о осталом цијела врећа Факта о којима још није казано све што се има рећи. Дипломатска историја талијанског рата 18 59, 1866 и Франруско-пруског рата 1870 доста ја позната и сваки може да оцјењује узроке и побуде (пружине) , која руководише дотичним ин ■ тересованим странкама. На против знадемо ли ми све дипломатске стазе о последњој борби, започетој на истоку ? Мало или баш ништа. Није ли то нај-