Отаџбина

•022

РУСКО-ТУРСКИ РАТ

Ле обзирући се на раихштатски састанак и на савез трију имнератора, понашање Аустрије задаваше премного страха. Као што ћемо имати више пута ирилику да примјетимо, тим страхом (пред Аустријом) од чеети баш најбоље и ујасњава са за што је Русија почеда рат са силама односно тако ограниченнма. Од мобилизадије руске армије до свршетка берлинског конгреса петроградски кабинег није могао ни једнога чаоа да престане да не предвиђа могућу опаоност од аустриске интервенције (умјешања у рат). Ако пак савез тију императора баш ни најмање не гарантоваше Русији слободу њезиних поступака на Истоку; опет турска влада не чекајући објаву рата знала је да је не избјежан. Тако бар бијаше убјеђење великог канцлера на много пре догађаја. Ми недопуштамо да је Бисмарк наговорио Русију да иочне рат с намјером да ослаби свога моћног сусједа, али из вјерног извора знамо, да је он за време Српско-Турског рата подиуно знао стање ствари. Факт, тачност кога потврђују нам многи сведоци достојни сваког повјерења, показује, какви бијаху у то вријеме одношаји али баш и не међу двијема владама, а међу двијема царским Фамилијама. А то је, да је велики кнез Никола најпре чуо из уста Императора Вилхелма вјест о свом скором командовању које му је сенамјењавало. Он (В. К. Н.) присуствоваше на маневрама пруске армије у Оептембру 1876 године и тада се к њему обрати император у при суству принца Фридриха — Карла са овима ријечима ; Ви ћети бити скоро позвани, да командујете великом армијом и да упражњавате Ваш војнички талант »(Уоиз зегег МепШ арре1е а ргепс!ге 1е соттапс1етеп1; с1'ипе §гап<1е агтее е<; а ехегсег уоз 1;а1еп1;8 гшШајгез). Од дјетињсгва Велики кназ занимаша се само војничкима дјелима : и тако не бијаше му са свим непознат дипломатски положај. Вијест , коју му јављаше, на толико га изненали, да није знао да ли ће против Аустрије или Турске бити поведена војна, којој се он намјењиваше вођом. Ако се не варамо, около половине октобра, на неколико дана послије његова поаратка у Петроград он (В. К. Н.) нс одгађујући ни часа јави се у Ливадију. И тада још држаше у потајкР^на кога ће да нападну. Многи мишљаху да ће воЈна бити управљена на Аустрију. То беше пре уништења српске армије код Ђуниса и свак бијаше убјеђен до Србија и Црна-Гора не нуждаваху се у никаквој помоћи да савладају Порту. У случају с Аузтријом мишљаху огра- '