Отаџбина

РУОКО-ТУРСКИ РАТ

623

ничити се простом војеном демонстрацијом против Турске. Само 19 ") Октомба цар извиЈести Великог Кнеза дошавшег у ЛивадиЈу да је он назначен командантом похода против Турске. Каква је коначна цијел похода ? уппта Велики кнез. Цар му одговори само једну, али многозначајну ријеч : »Цариград«. Тај одговор објашњава св брзојавом, што Великн кнез посла цару из Сан-СтеФана: »Ваша лаконичка заповјед испуњена је, армија Вашега Велпчанстпа налази се под бедемима Цариграда». Ми обраћамо пажњу на тај разговор Цара с Великим кнезом, јер опровргава многобројне басне, које се бијаху после распрострле а на име, да Русија далеко не жељаше сериозну војну.даона не тражаше друго осим да учини притисак на Турску у корист хришћанских народа и т. д. Цариград или слободни пролазак Руске војене Флоте кроз Дарданеле, ту упнав цијел имађаше Руеија много пре мобилизације армије и првог ултиматума. Ми имамо и друге доказе да потврдимо наша казивања о нпеговорима и договорима у Ливадији, који предхођаху указу о мобилизацији руске армије. Велики кнез, упитав какве ће да буду војничке силе, које ће му бити повјереие, доби одговор да ће имати под својом "заповједи четири корауса војске. Дијељаше ли и будући ђенералисимус еспедиције презрење к турској малицији, што проповједаше Игњатијев у свима својима извјештајима ? ми не вјерујемо. Године 1872 он је имао прилику да види изблиза турск/ војску путујући по Европској Турској и Сирији. Наоружање и обучење те војске учинило је на њега велики утисак, о чему свједоче његова писма. План похода одма би саоаштен војеним министауством Великом Кнезу. Пре нацртања главних линија (плана), не ће бити згорег бацити поглед не стање у коме се нахођаше Турска. Турска армија више од годнне дана узалуд се је била у Босни и Ерцеговини са неколико чета усташа. Премда османлије и поступаше звјерски, премда им помагаше други мусулмани, особнто босански бегови, опет сви њихови напори бијаху узалудни и нвмогоше да триумФирају над устанком. А опет с'&1 аИ 1е саз ои јатаг& де Лер1оуег Ле 1а ^Гдиеиг. Порта с«Г не вараше илузијама иа рачун тога и увиђе.ла је потребу, да се сврши како је могуће брже усганак, који протежућн се могао би подвргнути опасности и црвоточну зграду царевине. Видећи да у мирење узбуњених провинција бијаше за њу питањем живота или смрти, она и поступаше до*) У журналу Фраиц. наиисао 29 октомбра /по свој ир и лиди ногрешно ИШ.