Отаџбина

8 АЛЕКСАМДРИЈА Џински обелиск од гранита, иачичкаи хијероглифима, (клеопатрина игла) који се је до скора поносито уздизао над Александријом и привлачио сваког путника к себи, иошао је пут Америке, да краси Нову-Јорку, пошто је његов другар, који кроз толике векове лежаше крај њега отишао у Лондон. Обе отарине продаде Мисирска влада за малене новце. Само још огромни Помнејов стуб гледа с узвишена брежул.ка иза града на измрвљене остатке древног града. Говоре да су Римл^ани уздигли тај горостасни стуб од руменог гранита нубиЈског на разурама величанственог Серапејског храма (Серапеум) потоњег споменика паганског култа у Мисиру. Стуб је у римском стилу, и тако голем да се гледалац п убн уза моћну коцкасту стену, на којој је уздигнут. Около њега у песку пружа се големо арапско гробље с узвншеним гробовима од тесана камена, као неки мртвачпк град. Далеко је трудније описати вам лепоту Мисирских вртова 0!-:оло Нила. Онај рукав што опасује Александрију (Махмудија) има узвишене и озидано обале, дуж које су нанизани вртори, један лешни од другога, а на самој ивипи ограђен је веома добар насии за шетњу. Вртови су загрчђени гвозденим Филаретама, те је сваки шетаоцу па углед, а сваки има у дну укусно озидан летниковац. Поседници се надмећу у улепшавању својих вртова ; доносе растиње из целога света , и красе их њиховим цвећем : Из њих мирис нигда не избива , јер кад једно прецвета, замени га друго. Ово је место предвече главно шеталиште Александринаца ; друм од града до Нила начичкан је хинтовима и јахачима и тај мисирски «корзо», далеко надмаша напуљску кијају и бечки пратер. Хинтови су махом Француски Фабрикати ; коњи су чиста арапска и сиријска крв, а тоалете такмаче се давна већ с онима, што се шире по елисејском пољу париском.