Отаџбина

ПРЕКО ГРАНИЦЕ

165

«Тај је дан за нас био с тога знаменит што је наш Бригадир тога дана имао једну срећну инспирацију, која би нам сигурно уштедила највећи дее жртава на Нишору, да ју је добијо 3 дана раније, или да јс таква мисао синула кроз главу нашем ДивизИјару кад је правио план за напад на Нишор. «Ево како се догодила та знаменита инспирација. «БригаДир се на један мах окрете свом ађутанту па му рече: — Видиш, кад би могли да одвојимо један део наших трупа па да га преко Доброг Дела испењемо тамо на оне висове, са задатком да демонстрира шротив отступнице турске, сумњам да не би уз припомоћ његову успели да отпевамо «Свјати Боже» Нишору, Пироту и н.еговим газдама! « Ађутант се окрете погледа створ земл ишта, поћућа мало па рече. -- Заиста, г. потпуковниче, врло паметна мисао, и ја би бпо тако слободан предложити да тај одред буде колико једна добра чета, п да му се дода који топ !—• — А ти седи, на пиши ! — рече Бригадир. „ Ађутант седе на један камен и написа предлог —• корнусноме команданту. «Не прође дуго , а стпже одговор од ђенерала да одобрава предлог. Одмах је Формиран одред и то од стајаћих и најбол>их народних војника, њнх 150 под командом потпоручика Степана Степановића. Са њима је пошла и цела брдска батерија, а њен командир, капетан Марко Вучпћевић, иримио је команду целог одреда. «Користећи се мраком одред је благовремено и невиђен стигао на вис који се зове (( Мали врх". Задатак му је гласио овако : „Прво да спречава колнко му је год могуће придолажење нових турских трупа на положај, друго да нападне непријатеља с ле!)а чим га ми нападнемо опет с Фронта»