Отаџбина

ПРЕКО ГРЛНИЦЕ

175

разшакнуте су једна од друге од прилике 800 т -, оне су местимице нешто благе , но у опште су врло стрме и завршују се у праву провалију којом протиче планински ноточак. Мало уско и нешто коритасто удоље води од наше позиције к турској, и то је једини пут којим је војска проћи могла. Напасти турску позицију у то време значило је под поузданом пушчаном ватром турском спушгати се са наше позиције, која је гола, овим коритастим удољем, прелазити преко камења и рупчага, сићи у провалију, пужати се на другу страну, и за тим ирелазећи преко дебелог и југовог снега напасти над главом стојеће турске опкопе, који од провалије бејаху од прилике 300. корака удаљени. Турска позиција није имала дакле никакве чари у оно време, те нам је она доста давала бриге и сумњичења у сутрашњи успешни напад. На оваквим околностима био је и основан први споразум, ио коме је Нишор требала напасти 13-га пре зоре , надајући се да ћемо тада бити у стању да нападне трупе , још док мрак траје, спустимо у провалију, те да бар дотле губитке уштедимо, па за тим да се из те провалије сложно навали на село и на главни турски опкоп. Међу тим прилике се другчије развише. Заповест бејаше предругојачена и према њој Нишор је требало напасти 13-ог у подне. 12-ог Дец. у вече бејаше дата заповест за сутрашњи налог а 13-ог промењено је време у које напад има да отпочне. Заповест дивизијског команданта гласила је овако : «Сутра 13-ог поновиће се напад на Нишор. 3. батаљона Рудниче бригаде образоваће центар; лево крило крагујевачка бригада; десно крило 2. батаљона Бзогр. бригеде. Цеитар има непосредно да напада Нишор». 12*