Отаџбина

580

ОРГАИИЗМИ И АНОРГАНИ

ђене групе атома или молекила. Ови молекили дејствоствоваће сада једни на другога , или привлачећи или одбијајући, нроизводећи тиме у другој линији иокрете молекила, који ће прелазећи из течнога у стално-течно, или стално агрегатно стање једшшти по извесним законима и у извесном правцу у сталне индивидуалне облике (као аморфна зрнца, кристалоидна тела, крисгали, монере, Келије, организми од више ћелија итд). При ностанку сваког индивидуалисаног природног тела раде две различите силе са свим супрогно једна другој. Једна је унутрашња сила непосредно дејство екзистирајуће материје саме јединке (сума покретачких снага свију молекила шго сачињавају јединку) а друга је: саољашна снага , која зависи од утиција материје из окола, од материје, која је изван јединке. То је сума иокретачких сила свију молекила, који екзистирају изван индивидуе а на исту дејотвује споља (привлачећи или одбијајући) мењајући ју. Унутрашња сила или отиор изнутра најбоље се показује код анорганских индивидуа или код агрегације или у кристализацији (несавршених кристалоида или савршених кристала) а код органских индивидуа онет или у агрегацији (код аутогоније спонтано поставших монера) или у наслеђу. Спол.ашна снага у опште се најболзв очитује у прилагођивању, и то при постанку анорганских индивидуа производећи разне величине и од свакојаке руке особености у спољашњем лику, којима ће се крпсталне јединке једне Феле међу собом разликоваги, а при постанку органских индивидуа опет у томе, што производи без разлпке све индивидуалне карактере и бескрајњу разноликост у облицима прилагођивајући и навикавајући органска тела на разне околне услове, којом се организми једне Феле међу собом разликују и која је по Дарвиновој науци о дивергенцији један од најглавнијих узрока постајању различитих Фела, родова, Фамилија, класа итд. Ова прилагођивања оргаиских и ан-