Отаџбина

588

ОРГАНИЗМИ И АНОРГАНИ

тумачи ону битну разлику у растењу ћелија и кристала једино пмбибицијом, способношћу органске материје. Због сталнога агрегатнога стања кристал је у стању да расте само апозицијом споља и делови, који су већ једном постали остају код кристала за целог њиховог трајања са свим непромењени. Са свим је друкчије код органских индивидуа, код ћелија. Она помоћу стално-течног имбибицијоног стања прима интусусцепцијом изнутра све једнако нове делове и тако је у стању да оиом радњом непрестано мења у својој унутрашњости већ постојеће делове. Али не само растење ћелија него и само њихово постајање, њихово диФеренцирање у јадро, простоплазму и мембрану може се по Швану извести из једних молекнлерних кретања (привлачења и одбијања молекила у извесним иравцима), као год илто смо чинили при тумачењу постојања кристала. Теорија постајања органских ћелија механички тумачена не наилази ни мало на већз тешкоће, него што наилази механичка теорија постајања анорганских кристала. Ми се у толико више овом покушају дивимо, и-то су у оно доба биле познате само више и савршеније Форме ћелија, што су тада три или четири састојка важила као интегрирајући саставни делићи ћелије и што се онда о неразвијеним пластидама, о оголићеним ћелијама и цитодама са мембраном а без јадра ама баш ништа није знало. Тек кад смо мало боље познали ове Форме ћелија, које нам (особито хомогене гимноцитоде) као неки прелаз иредстављају од ћелија слол^ених из хетерогених делова ка хомогеним кристалима, добило је и оно горње сравњивање са (( кристалима имбицијоне материје» још већу важност и сигурност. Ми не сумњамо заједно са Шваном, да је само разлика у компликованијем атомском саставу угљеничких сједињења, а нарочито њихово стално-течно агрегатно стање и имбибицијона способност једини узрок, који причињава да се органске јединке првога реда јављају у