Отаџбина

ТАМО АМО 110 ИСТОКУ

9

тропс.кога сунца, иа смо се вратили из ирашњавих улица и жагорних пивница на брод, који се ево креће у канал. Около нас није сад више недогледно море; ми смо у тесном кориту канала , којн је толико широк и дубок (56—28 стопа), да се брод може провући кроза њ. Местимице пма и ширих места, да се склони један пароброд другоме с пута. Ово свртање удешавају сигнали на долми, који су уздигнути на доглед један до другога. Тако се хоће више од једнога дапа да се преплови читав канал, који је 86 морскнх миља дугачак, те с тога се обично једна ноћ преноћи у њему. Занимљиво је гледати с такве станице на мимо пролазеће пароброде Зарад тесноће пролазе тако близу, да нас често само 4— 5 стооа деле, а како се тада веома споро плови имамо доста времена да га посматрамо, особито ако се успнемо на какво узвишено место. Највећи пароброди што плове овуда, то су енглеске транспортне лађе, што носе војску у Индију или је враћају отуд- То су бродови бело обојени од 3 — 4 боја, и с два димњака; они хватају 3 — 4 тисуће л,уди, (за потребу и више), и како путују дуго до Енглеске то имају сваку удобност за путнике. Они су уређени као каква опћина , садрже школе и тамнице, сва могућа «надлежателства и и «настојателство" — ту је црква и болница, ту се крсти % * и опева, игра п ради, кува и пије, меси и кол>е — једном речи то је читава варош. Пролазећи мимо нас, морао сам се успетп на катарку да впдим кров тога колоса. — Овај лепи пароброд што сад пролази мимо нас, то је Франпез, али носи хинеско име <( -Јанг-Си„ — Он долази од Јукахаме, дотиче Хину, а прима пасажере из Француских колонија у Сајгуну , Св. Маурицу и чак из Мадагаскара. Задњи кров његов је пун наслоњача, у којима се путници валају од врућине, а предњи је пув кавеза с тропским птицама и разном другом животињом. Ту није мртва тишина, као на енглеским транспортима;