Отаџбина

10

ТАМО — АМО ПО ИСТОКУ

ту се иасажери у опкладу надвикују, панагаји крече, зверад урличе, мрнари певају, а сви скупа нас учтиво поздрављају, и ако се досад нигде видели нисмо, а сва је прилика да се више и не ћемо видети. Такви су Францези ? Далско је до Суеца; још ћемо и више пароброда срести Сад ћемо мало да погледимо на канал, којим смо иза кратке почивке на ново запловили. На самоме ушћу канала стоји једна кућа — не, вилистан што га је холандска влада озидала у најлепшем стилу римске реиесансе за удобност својих путника, за доњоземске колоније. У наокруг свуда пустиња, а кад прекрачимо колонаду и уђемо укдање, видимосе једним махом пренесени у Е!вропу. Кућа је озидана у четвороуглу, а у дворишту скрива се прелесни тропски врт. Свежина тога врта пирка по свима стајама, које су кскићене европским луксом. Све што путник налази у хотелима париског булевара, наћи ће и у „НоМ МеесЈегЈагкЈе® у Порто-Сајиду — наћи ће још више, јер је врт искићен најодабранијим јаванским цвећем, а свежина је у овој топлоги далеко прпјатнија но у Европи. Један завитак преиа југу, и пред нам је сад канал прав као свећа све до самога хоризонта. Ваља нам се провлачити кроза њ више од 30 миља, остављајући за собом час по на долми по једну кућицу, где станују надзорници и телеграФисте с чуварима канала, и једну повећу штацију (кантара) где канал пресеца каравански пут из Сирије за Египат, те је на том месту мали. Наравно је и долма од сухога песка, а ови станови људски леже у сред пустиње, окићени нешто по којом суморном гранчицом. Ипак нам се из ових кућица осмејкива весео породични живот — обдан је свако по свом послу; обноћ се дружина прикупља на једно место, и проводи вече у весељу, а кад се појави који незвани гост шакал или хијена, (што често бива) дружина не мирује